Energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji je značajan i procene govore o preko 4 miliona tona ekvivalenta nafte (ten) godišnje, što odgovara, prema procenama stručnjaka, gotovo polovini godišnje potrebe zemlje za energijom.

Taj potencijal je veliki posebno u poređenju sa nekim evropskim zemljama poput Malte koja oskudeva u obnovljivim izvorima energije. U nekim vrstama obnovljivih izvora, međutim, Srbija po potencijalu zaostaje za nekim članicama EU, poput Danske i Španije u oblasti vetra. Najvećim potencijalom u Srbiji se smatra biomasa. Potencijal biomase se procenjuje na oko 2,7 miliona tona ekvivalenta nafte ili 63% ukupnog potencijala.

Takođe, 0,6 miliona ten je u neiskorišćenom hidropotencijalu (14%), 0,2 miliona ten u geotermalnim izvorima (4,5%), 0,2 miliona ten u energiji vetra (4,5%) i 0,6 miliona ten u sunčevom zračenju (14%).Mali deo tog potencijala je, međutim, iskorišćen. U Srbiji najveći deo energije potiče od uglja koji se pored nafte i prirodnog gasa najviše koristi.

Prva mini termoelektrana na biomasu otvorena je u selu Dragačica pored Čačka. Kao gorivo, ova elektrana koristiće kukuruznu silažu i trošiće godišnje oko 1,5 tona biomase. Kapaciteta je 6.000 kwh godišnje i nominalne je snage 75 kw na sat.

Elektrana će kao nus proizvod godišnje davati 400.000 litara zemlje za cveće i oko 1.000.000 litara tečnosti za đubrenje njiva.

Nemačka ima oko 6.000 ovakvih elektrana, Austrija oko 1.200. U izgradnju elektrane uloženo je 200.000 evra , prihod na godišnjem nivou, samo od električne energije, biće 96.000 EUR.