U Erdeviku kod Šida 01. juna, održaće se 14. po redu "Sremska kulenijada".

Ova manifestacija promoviše i slavi najvredniji i najatraktivniji proizvod od svinjskog mesa – kulen. To je takmičenje fizičkih i pravnih lica u tradicionalnoj proizvodnji kulena u prirodnom i veštačkom omotaču, sa bogatom ponudom crvenih i belih vina i celodnevnim kulturno-umetničkim programom.

Program manifestacije:

31. maj
10.00 – 18.00 – Ocenjivanje kvaliteta primljenih kulenova
01.jun
09.00 – 19.00 Predstavljanje proizvođača hrane i pića
10.00 – 10-30 Otvaranje manifestacije
10.30 – 11.00 Proglašenje rezultata takmičenja
10.00 – 13.00 Izložba ocenjenih kulenova
11.00 – 19.00 Zabavno-kulturno umetnički program
21.00 – 24.00 Koncert iznenađenja

Prvi put reč kulen spominje se u Riječniku srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića objavljenom 1852 godine u Beču. Prema opisu kulena koji je tada dao Vuk ova kobasica više bi odgovarala današnjem švarglu nego današnjem kulenu. Reč kulen je grčkog porekla ''kolum'' koja u prevodu znači debelo crevo. Znači, kulen je velika kobasica ili kobasica u debelom crevu. Od drugih kobasica sremski kulen se razlikuje po tome što se u njegovoj izradi koriste najkvalitetniji komadi svinjskog mesa. Posebno mora biti dobar odnos između mesa i slanine, soli i praprike.
Prva kulenijada je održana na salašu Branka Hodoba u Sremskoj Mitrovici, 1999.godine. Grupa entuzijasta i zaljubljenika u kulen, uz hladan špricer, dogovoriše se da naprave prvu kulenijadu i zvanično imaju ime i prezime onog ko najbolje ume i zna da napravi kulen. Kako se vest o kulenijadi brzo proširila Sremom, svake godine broj predatih kulenova se povećavao. I svake godine pobednici su slavili, a ostali se trudili da naprave bolji kulen i da sledeće godine budu prvi, najbolji. Mesto kulenijade se menjalo: od salaša ''Hodoba'', preko, Hotela Srem, Bare Zasavice, pa sve do 9. sremske kulenijade, kada se preselila u Erdevik i ono je postalo tradicionalno mesto održavanja.

Sremski kulen

Danas neki veći prerađivači mesa počinju da proizvode kulen sličniji tradicionalnom izgledu, ali češće po obliku, a ne po ukusu. Pravi kulen se još uvek može kupiti samo u lokalnim mesarama širom Vojvodine. Kulen u Sremu predstavlja veliku tradiciju i sremci ga smatraju izvorno svojim, te ga stoga i zovu samo kulen.
Postoje mnogobrojni recepti za sremski kulen, jer nekada je svaka porodica u Sremu imala neki svoj tajni recept za pripremu istog. Kulen bi trebao da bude što krtiji pa su neki pribegavali i dodavanjem goveđeg mesa, što se smatra ne dozvoljenim s obzirom da je pravi kulen isključivo od čistog svinjskog mesa. Jedan od recepata sledi i ako u mnogim drugim nema slanine, s obzirom da je nekad u Sremu češće u upotrebi pod tim nazivom bila tzv. sapunjara od koje bi kulen bio samo masniji, a to se upravo želelo izbeći.

Recept za domaći sremski kulen

Sastojci: 10 kg svinjskog mesa, 1 kg tvrde slanine, 220 g soli, 200 do 250 g ljute aleve paprike, 20 g crnog bibera, 1 kašika kašastog belog luka, 1 dl kvalitetnog ruma, 30 g šećera.
Za kvalitetan domaći kulen bira se kvalitetno meso od buta, plećke i krmenadle svinja starih između 1,5 i 2 godine. Posle pažljivog čišćenja od žilica i opnica, meso iseći na komade 5 h 3 cm i dodati sve začine pa odložiti u prohladnu prostoriju da odstoji 3 do 5 dana na temperaturi 5 do 8°C, što zavisi od dnevne - sobne temperature. Posle odležavanja meso samleti kroz rešetku 10 mm i odmah puniti u kate ili druge omote. Kulen dobro uvezati, oprati od masnoće, nanizati na štapove i ostaviti da se ocede i prosuše 24 sata. Dimiti ih na hladnom dimu (od bukovog drveta i piljevine) mesec dana, svakog trećeg dana (dva pauzirati). Ako je vreme vlažno, kulen češće dimiti, a za to vreme kulen u crevu okrenuti dva do tri puta. Kulen čuvati u prohladnim, promajnim i suvim prostorijama. Kad dođu topliji dani uneti ih u suv i provetren podrum (na 18°S). Sazru posle 4 do 5 meseci, a u većim katama i oko pola godine. Može se čuvati i preko godinu dana.