Sveta Petka je poreklom Srpkinja,rođena u Vizantiji, u gradu Epivatu. Živela je i umrla u 11.veku.Po smrti imućnih roditelja, svetica podeli sirotinji sve što je imala i zamonaši se u Carigradu.
Odatle je otišla u Jordansku pustinju, gde je doživela duboku starost.Tada joj se javio anđeo I rekao da je dovoljno trpela iskušenja i da je uzornim I bogoljubnim životom dostojno pokazala veru u Gospoda, pa je vreme da se vrati u svoj zavičaj i tu na miru prepusti dušu Bogu.Mošti su joj bile u Carigradu, pa prenete u Trnovo,odaatle ponovo u Carigrad, zatim u Beograd i konačno su položene u rumunskom gradu Jašu. U beogradskoj tvrđavi, na Kalemegdanu, pored male crkve posvećene Svetoj Petki nalazi se izvor čija voda čudotvorno leči bolesne.
U većini mesta ovaj dan zovu Pejčindan.Crkva u Jašu je ovog dana izuzetno posećena, jer dolaze bolesni s čitavog Balkana da se za trenutak ispruže na njenom grobu, verujući das u njene mošti isceljiteljske. U selima oko Zaječara prave slavski kolač koji lome i podele stoci za zdravlje. Desetine crkava u srpskim krajevima posvećeno je Svetoj Petki. Hramove naročito posećuju žene da bi lakše rađale,a nerotkinje se mole da imaju decu.Žene koje traže pomoć od svetice zavetuju se i poste sedam dana,a na njen dan odlaze u crkve s prilozima.
Sveta Petka je prva u nizu jesenjih slava,pa se ponegde slavi uz veliki mrs i dugo noćno sedenje. Nekada su u Grdelici kod Leskovca,seljaci skupljali priloge,za koje bi zajedno kupili tele,pekli ga nasred sela,a zatim jeli kod zapisa.
Autor:Dragomir Antonić