Sveti Jovan Despot se rodio se dok mu roditelji još živeli u Albaniji, a odrastao je u Beogradu - mestu u oblasti.On je bio sin Stefana i unuk Đurađa Branikovića.Bio je poslednji srpski dospot u Sremu od 1493.godine.Upokojio se 1502.godine(10.)23.decembra.
Posle smrti Jovanovog oca sv. Stefana, nekoliko godina kasnije, to jest godine 1486, majka Jovanova, sv. Angelina, sa Jovanom i bratom mu Maksimom, pređu iz Furlanije preko Beča u Budim, uzevši pritom sa sobom i mošti Sv. Stefana Slepog. U Budimu ih lepo primi mađarski kralj Matija i podari im gradove Kupinovo i Slankamen u Sremu. Tom prilikom, kralj podari i titulu despota starijem Đorđu, koji se potom uskoro zamonaši pod imenom Maksim, tako da titulu i mesto despota srpskog u Sremu preuzme tada Sveti Jovan. Njihova prestonica i boravište bio je najpre grad Kupinik na reci Savi u Sremu, gde su u crkvi Sv. apostola Luke bile smeštene mošti njihovog oca Svetog Stefana. Zbog čestih napada Turaka preko Save, despot Jovan premesti zatim svoju prestonicu u grad Berkasovo, blizu manastira Privine Glave.
Kao despot srpski u Sremu, pravedni Jovan je vodio, s jedne strane, vitešku borbu protiv inovernih Turaka, koji su s juga napadali, a s druge strane borio se protiv pokušaja rimokatolika da njegov pravoslavni narod pounijate. nalazeći se pod vlašću mađarskog kralja, Jovan je njemu pomagao svojom vojskom u borbama protiv Turaka, i u tome pokazivao daleko veće uspehe nego Mađari i
Mletci, koji su tih godina ratovali sa Turcima. Blagoverni despot srpski Jovan želeo je da oslobodi i sve srpske porobljene krajeve na jugu, ali je to prevazilazilo njegove snage. Jovan se molio Bogu da Bog zaštiti njegov Srpski narod i da mu pomogne da sačuva svoju veru i dušu. Zato je on pomagao mnoge pravoslavne manastire, moleći monahe da se u njima mole za spasenje Srpskog naroda i za spasenje njegovo i njegove porodice. Sa svojom majkom Angelinom i bratom maksimom (a i sam sa svoje strane), Jovan je pomagao velikim prilozima i svetogorske manastire: Svetog Pavla, Hilendar i Esfigmen, a takođe i manastir Krupu u Dalmaciji, kao i mnoge manastire u Sremu, Bačkoj i Banatu. Po narodnom predanju on je sa svojim bratom maksimom podigao ili obnovio manastire Privinu Glavu, Mesić, Fenek, Divšu, Beočin, Šišatovac i druge.
Ali, mladi i pravedni despot srpski Jovan nije dugo živeo na zemlji. Leta života njegovog bila su malobrojna, ali su zato bila ispunjena mnogim dobrim delima i bogougodnim podvizima. On se mirno upokojio u Gospodu 10. decembra 1502. godine u svojoj prestonici Berkasovu i časno je pogreben u crkvi Svetog Luke u Kušovu, pokraj svoga svetoga oca. Posle tri godine, telo njegovo pokazalo se celo i sveto. Od tada ga je pravoslavni narod počeo poštovati kao svetitelja Božjeg.
Kada su Sveta mati njegova Angelina i brat mu Maksim podigli svoju zadužbinu manastir Krušedol pod Fruškom Gorom, telo Sv. Jovana sa telom njegovog svetog oca bude preneto i položeno u manastir Krušedol. Tamo se ono pokazalo čudotvornim, jer je mnoge isceljivala blagodatna sila njegova, među kojima isceli i jednog agarjanina (Turčina), kome se "živi bes u utrobi valjaše", kako kažu stari zapisi. Takođe je i jedan mladić, koji je osam godina ležao bolestan, dobio čudesno isceljenje od moštiju Svetoga Jovana.
Telo Svetog Jovana ostalo je u manastiru Krušedolu sve do 1716. godine, kada su Turci zapalili manastir i u njemu mošti svetih Brankovića. Posle spaljivanja manastira, ipak su pronađeni delovi svetih moštiju, među kojima i deo stopala Svetoga Jovana Despota. Preostale svete mošti čuvaju se i danas u manastiru Krušedolu.
