Rođen je u Siriji. Proslavio se mnogim podvizima, a naviše zato što je dane i noći provodio sedeći na stubu,udubljen u molitve i bogomislije. Stub je bio najpre visok šest lakata. Kada mu je to bilo malo, naredi da se podigne na 12,pa na 22,36 i konačno na 40 lakata visine.Oko njega se okupljao narod, koji je Sveti Simeon lečio i savetovao. Upokojio se u Gospodu 14.septembra 459. u 103.godini ovozemaljskog života.

Od Svetog Simeona počinje jesenja setva.U Pčinji na ovaj dan nose seme iz kuće u crkvu da blagoslovi. Kad sveštenik očita molitvu,okadi i poškropi vodicom sva semena,svaki domaćin uzima ono što je doneo i nosi kući. Kad uveče krenu da seju,prvo bace ono što su nosili na blagosiljanje. Gleda se kakav je mesec: ako je mlad, to je znak da će žito dobro roditi. Sa setvom je dobro početi uveče zato što je "puna večera",odnosno uveče su svi siti do večere,a izjutra su svima prazni stomaci.Zatim, urokljive oči ne mogu da razaznaju onoga ko seje uveče,pa niko ne može da urekne rod.

U južnoj Srbiji, seme nose najstarije žene iz kuće,vračarice i bacaju u oranicu. Sutradan se sejanje nastavlja. Ko seje konoplju, u seme stavi tri kuvana jajeta da konopljabude bela kao jaje. Ta jaja na njivi pojedu orači.

Takovci se ne pridržavaju ovog običaja, ali kažu da je na Svetog Simeona dobro baciti seme u oranicu, makar za tri prsta.

Srbi sa Glamoča slave Svetog Simeona kao krsnu slavu, a u Vojvodini seju preko dana ,jer kažu da Sveti Simeon čuva seme od svakog zla.

Za one koji računaju dane po julijanskom kalendaru,danas je 1.septembar,početak nove godine. Srpska pravoslavna crkva,kao i Ruska i druge pravoslavne crkve koje čuvaju julijanski kalendar, praznuju crkvenu Novu godinu.