fbpx

ARANĐELOVDAN - čuda Svetog arhangela Mihaila

ARANĐELOVDAN - čuda Svetog arhangela Mihaila

Ovaj dan je ustanovljen kao praznik arhanđela Mihaila u vreme pape Silvestera i patrijarha aleksandrijskog Aleksandra. Izabran je novembar, jer se zna da je Bog stvarao svet na ovaj dan u martu, a kako ima devet činova anđeoskih, počasni deveti mesec od marta do novembra posvećen je najvažnijem anđelu Mihailu.

Arhanđel Mihailo je prvi među anđelima i vojvoda anđelske nebeske vojske. Kad je Lucifer otpao od Boga i sa sobom povukao deo anđela, prvi mu se uspešno usprotivio. Sabrao je preostale anđele, organizovao ih na principu jednomislija, jednodušnosti, ljubavi, kao i na apsolutnoj poslušnosti nižih činova prema višim i svetoj volji Božjoj kao konačnom i bezgrešnom. Tako je Bog pobedio Lucifera i prognao ga iz nebeskog savršenstva među ljudski, grešni svet.

Mnoga su narodna verovanja o ovom anđelu. On obilazi sve bolesnike. Ako stane kod nogu, nije dobro;ako stane kod glave, dobro je i bolesnik će prezdraviti.

Prema narodnom verovanju, koje je zabeleženo u narodnoj poe, kad su sveci delili uloge, arhanđel Mihailo dobi jesenje i zimsko vreme. Vreme zime i zimske teškoće. Govori se da u ovo vreme arhanđel luta svetom obučen u prosjaka i kuša ljude.

Priča iz Šumadije kaže da je u okolini Kragujevca živeo čovek po imenu Ljubo Bumbar. Nije mu to verovatno bilo pravo ime, biće pr da mu je to kakav nadimak iz detinjstva, koji ga je kao prirepak pratio kroz život. Kako to obično biva, čovek je zaboravljen i niko se više ni njega ni njegovog lika nije mogao setiti. Bumbar se olako obogati i podignu kućerinu, skoro dvorac, sa stotinu soba. Kao i svaki skorojević, voleo je da se razmeće bogatstvom, zasenjujući njime prostotu. Običavao je da nagizdan zajedno sa ženom-koja beše njegova slika i prilika – šeta gradom, gledajući oholo i sa visine na ostali svet. Jednog dana naiđoše na prosjaka koji od njih zatraži milostinju. Bumbar odmahnu rukom, grubo ga odbi rečima da ni njemu niko ništa nije dao. Na te reči prosjak se uzvisi, zbaci prosjačke prnje i reče: „Zar ti ništa ne dade Bog?" Oholi par ga pogleda i ugleda pred sobom dvanaestokrilnog arhanđela Mihaila. Padoše ničice pred njim iim zatražiše milost. Arhanđel im odgovori: "Evo vam moje prosjačko odelo. Od sada ćete u njemu hoditi." Tako i bi. Od sveg bogatstva ,ostadoše im prosjačke prnje, a oni ovozemaljski život provedoše lutajući svetom, tražeći milostinju i moleći se Gospodu i Mihailu.

Druga narodna priča vezana je za drugu dužnost arhanđelovu. Veruje se da on meri duše pred paklom, pa kome pruži dlaku da pređe preko reke, taj je grešan, a kome doda brvno, taj pronalazi put do raja.

U ovoj priči pokazuju se i neke ljudske osobine svetitelja: Izađe pred Mihaila izvesni Desimir, rodom iz okoline Pranjana. Za ovozemaljskog života voleo je da pomalo u tuđe žene pogleda, neku više da popije, na harmonici da zasvira, a kartama nekako odoleti nije mogao. Tako malo ovde, malo onde i nakupi se greha. Istini za volju, činio je on i dobrih dela, odlazio u crkvu na Veliki petak, redovno slavio Svetog Jovana, a jednom je posle uspešne partije karata i prilog crkvi dao.Ali kad se sve stavi na tas,gresi pretežu.Gleda njega Sveti Mihailo, gleda u tas i pruži Desimiru dlaku da pređe. Tad zavapi Desimir i reče Mihailu: "Kumim te Bogom i Svetim Jovanom, pogledaj malo bolje na tas." Zastade Sveti Mihailo, dođe do njega i reče mu da zajedno pogledaju. Pristade Desimir, dok je arhanđel umorno stavljao grehe i dobra dela ponovo na tas, uoči priliku i krišom stavi nekoliko zlatnika na stranu gde behu dobra dela. Mihilo poče da meri, kad se pretegnuše dobra dela. Iznenadi se, pogleda pažljivije i vide u čemu je stvar. Malo se pokoleba, ali se napravi da ništa ne vidi, promrmlja sebi u bradu,kako je verovatno pogrešio od umora, uze zlatnike, a Desimiru dade brvno i on prođe u raj.

Kasnije, kad je Bog za to doznao, smeni Mihaila sa te dužnosti i postavi Gavrila da meri duše, a u narodu osim priče osta i verovanje da se novcem može kupiti i izgubiti duša. Jedini on može da zauzda hromog vuka, da zavede vukove da odlutaju u divljinu gde nema ni stoke ni ljudi. On ostavlja tajne znake po selima. Kad ih vukovi osetem moraju da zaobiđu selo.

Arhanđel je jedini koji juri aždaje da ne pojedu mesec. Tad raširi krila ne dajući nemani da dođe do večitog zemljinog pratioca i zato nastaje pomračenje meseca.
On sedi na nebesima , gleda na svet i kad hoće silazi među narod da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima. Ne pravi nikakvu razliku među ljudima koji se ogreše.Bilo das u oni carevi ili puki siromasi,onaj ko pogreši mora da ispašta.

Car Dušan Silni slavio je krsnu slavu Aranđelovdan, a svetac, nevidljiv za sve, stajao je na desnom ramenu i sve nadgledao. Car je svakog gosta dočekivao i stojeći služio. Međutim,jednom,što od umora,a što od zaborava,prevari se i sede za trpezu. Sveti Mihailo prasnu, udari cara krilom po obrazu i ljutito odlete. Car je Mihaila jedva umilostivio višemesečnim molitvama.

Arhanđel Mihailo je bio slava Stefana Nemanje i njegovih sinova. Srbi veruju da je on živ, pa za njegovu slavu ne prave žito. Slavi se kao krsna slava. Po brojnosti svečara nalazi se na drugom mestu.

Autor: Dragomir Antonić,etnolog

Podeli ovu vest

14/09/2018 0 comment

Ako dobra domaćina ko ove godine upita "Kako je rodilo?", odgovor će biti sigurno ovakav: "Pšenica slabo, kukuruz dobro, a šljiva tako i tako". Da ima šta da se jede, da stoka može da se prehrani i da šljivovice bude za slave i proslave. Da dobro rode, na šljive se meće božićna slama. O Biljnom petku donosi ...

14/11/2024 0 comment

Manastir svetih Kozme i Damjana nalazi se na Zlataru u mestu Vodena Poljana, nedaleko od najvišeg vrha Zlatara - Golo brdo. Crkva brvnara izgrađena ...

20/08/2024 0 comment

Ovaj manastir nalazi se u Pridvorici, 28 km jugoistočno od Ivanjice i građen je u 12 veku. Po arhitektonskim karakteristikama tipičan je predstavnik ...

06/10/2024 0 comment

U divljoj bosanskoj vrleti, uzdignuto pokraj mesta gde Žepa uvire u Drinu, proviruje siromašno i oronulo selo kome vezir Jusuf, setivši se svog ...

19/11/2024 0 comment

Ovi običaji u Šumadiji imaju malih razlika u pojedinim delovima ali suštinski su veoma slični. Budući mladenci su zajedno sa svojim porodicama ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti