Pravoslavni vernici danas slave ANDREJEVDAN praznik posvećen Svetom Andreji Prvozvanom. Sveti Andreja je bio prvi apostol Isusa Hrista i jedan od dvanestorice velikih apostola. Zato se zove Prvozvani.

Rođen u Vitsaidi, živeo je kao ribar,a iz njegove porodice u istoriji hrišćanstva proslavljeni su otac Jona i brat Petar.Bio je učenik Svetog Jovana, koga je ostavio i krenuo zajedno s bratom za Hristom. Po silasku Svetog duha, dobio je da propoveda jevan, jevanđelje u Vizantiji i Trakiji,potom u dunavskim zemljama,pa u Rusiji,oko Crnog mora, i najzad u Epiru,Grčkoj i Peloponezu,gde je mučenički nastradao za veru.Razapet je na krstu,koji je imao poprečne krake,pa se takav krst danas zove Andrejin krst.

Srbi ovaj praznik nazivaju i mečkin dan jer se Sveti Andreja smatra zaštitnikom velikih životinja.On sa njima razgovara,a one su mu pokorne i uvek ga slušaju.Cigani mečkari ga slave jer veruju da je ovaj svetac krotio medvede kao pse,te da putuje svetom jašući na mečki.

Po planinskim selima gde ima medveda,uoči ovog dana kuvao se kukuruz za medvede,koji se ostavljao da prenoći na krovu,pa ako ga mečke ne izjedu, onda ga čeljad ujutru našte srca pojede za zdravlje.Pravi se i mečkin kolač, koji deca rano izjutra odnesu na mečkina mesta i tu ih ostave. Veruje se da će se ovakvom žrtvom medvedi odobrovoljiti i da neće klati stoku. Takođe se veruje da na ovaj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude,zato i ne valja ići u lov na njih. Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji se ne štavi koža niti se bilo šta s njom radi, a u Homolju se ne radi ništa sa odećom, da mečke ne bi posepale odelo i onog što odelo nosi. Vodeničari sakupljaju priloge u brašnu,od koga prave hleb za mečku, koji prema verovanjui, ostaje svež godinu dana.
U Pomoravlju se može čuti priča da iznad Manastira Ravanica postoji pećina u koju se nekada sklonio jedan od sedam Sijanaca, učenik Svetog Andreje,Vladika ondašnjeg grada Trojana,današnje Ćuprije,pozvao ga je na ispovest.Učenik je pozvao najvećeg medveda,pokazao mu znak Svetog Andreje, uzjahao ga i tako došao pred vladiku.Ovaj se prestravi i reče mu da prvo skloni mečku,a onda počne dag a kori što u posne dane ne jede ribu nego pije mleko.Učenik Andrejin zatraži da se iznesu na sto i riba i mleko,pa prekrsti ribu i iz nje poteče krv.To isto uradi i sa mlekom,a iz njega niknu trava.Vladika u čudu pogleda čoveka,i od tada nikog više nije korio što o postu uzima beli mrs.
Slavi se kao krsna slava.

Autor: Dragomir Antonić,etnolog