11. novembra, u Republici Srbiji se obeležava državni praznik, dan kada su, 1918. godine, u železničkom vagonu u Kompijenu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. U istom vagonu u kome je potpisano primirje, Francuska je 1940. godine potpisala kapitulaciju pred Hitlerom, koji ga je namerno izabrao da ponizi Francuze. Vagon je uništen tokom savezničkog bombardovanja Berlina.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u čitavom svetu državnim manifestacijama koje se održavaju jedanestog časa, jedanestog dana, jedanestog meseca, kada je primirje je stupilo na snagu. Ovaj dan se praznuje neradno. Kanadski vojnik Džordž Lorens Prajs smatra se poslednjom žrtvom Prvog svetskog rata, a pogodio ga je nemački snajperista i umro je u 10:58 časova 11. novembra 1918.
Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae) je cvet, koji se koristi kao motiv za likovno rešenje amblema ovog praznika i nosi se u sedmici pre Dana primirja i na sam dan praznika. Pozadina cveta je u bojama Albanska spomenice, Medalje koja se dodeljuje za spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije. Ovaj cvet je ugrožena vrsta, a raste u istočnoj Srbiji i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan. Ime je dobio po kraljici Nataliji Obrenović. To je cvet, koji i kada se potpuno osuši može oživeti, ako se zalije, pa je poznat i kao feniks, što ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
Smatra se da je Prvi svetski rat najtragičniji sukob svetskih sila sa neočekivano moćnom ulogom male balkanske Srbije, koja je po rečima cara Vilhelma okončala rat. Ogorčen na Bugarsku koja je prva potpisala primirje 29. septembra 1918. u Solunu, u telegramu bugarskom caru napisao: „62000 srpskih vojnika odlučilo je rat, sramota!“
Slom Bugarske izazvao je paniku, pa je u Nemačkoj, dan kasnije smenjen državni kancelar, a šef generalštaba, iskoristio je bugarsku kapitulaciju , kao opravdanje da što pre počnu pregovori za mir. Tada je geslo postalo „Bolje i kraj sa strahotama, nego strahote bez kraja.“
Posle proboja Solunskog fronta, Prva srpska armija na čelu sa vojvodom Petrom Bojovićem, potukla je 11. nemačku armiju, koja je 1915. godine zauzela Beograd. Osvojili su Niš i već 19. oktobra stigli u Beograd. Neprijatelj nije mogao da se održi ni na liniji Save i Dunava, a pobednička srpska vojska nije se zadržala u svojoj zemlji, da se posle teškog rata odmori, nego je nastavila proboj.
Veliki rat dramatično je promenio mapu Evrope. Nestala su četircarstva Nemačko, Austrougarsko, Otomansko i Rusko, kao i dinastije Hoencolerni, Habzburzi, Romanovi i Osmanlije. Francuska je imala 1,4 miliona mrtvih vojnika a deo teritorije je bio u potpunosti uništen (Crvena zona).
Srbija je u ratu izgubila više od 1.200 000 ljudi, što je bilo 28% stanovnika, odnosno 62% muškog radnog stanovništva između 18 i 55 godina. Prilikom prelaska Albanije, od 200 000 civila, 140 000 je preminulo, a epidemija pegavog tifusa odnela je još 360.000 ljudi. Velika epidemija gripa, koje počela u poslednjim mesecima rata, ubila je milione ljudi u Evropi i proširila se širom sveta, sa oko 50 miliona ljudi u svetu.
Rat je imao i duboke ekonomske posledice. Uništeno je 50% srpskih rudnika metala i svi rudnici uglja, a iz zemlje je pored ostalog izneto 1.610 tona zlata i 3.100 tona srebra. Porušeno je 12.000 tona mostovnih konstrukcija, kao i železničke linije Beograd−Niš−Caribrod (Dimitrovgrad), Skoplje−Mitrovica i Niš−Skoplje−Đevđelija. Poljoprivredna proizvodnja smanjena je za 70%, koliko je uništeno i stočnog fonda. Prema proceni delegacije Kraljevine SHS na mirovnoj konferenciji u Versaju, odnosno na pregovorima u letovalištu Spa, ratna šteta Srbije iznosila je od 7 do 10 milijardi zlatnih franaka, a to je bila polovina njene tadašnje ukupne nacionalne imovine.
