U gružanskom selu Donja Vrbava,u blizini Gornjeg Milanovca niko od meštana ne zna imena stanovnika već se raspoznaju samo preko nadimka, a tako dobijaju i poštu.

O tome i govori knjiga "Nadimci u Donjoj Vrbavi kao kulturno i tradicionalno nasleđe" autora Vesne Pehrat i Đurđine Antonić u izdanju Muzeja rudničko-takovskog kraja.

A ko u ovoj situaciji ima najviše problema da raspozna i pronađe kuće stanovnika, naravno poštar, jer ako je pismo adresirano imenom i prezimenom neće moći da ga uruči pošto u selu kažu da takav ne postoji, a ako je napisan samo nadimak zna se ko je primalac.

Profesor istorije Predrag Toroman objasnio je da u Donjoj Vrbavi žive četvorica meštana koji se zovu Zoran Joksić ali ako nema nadimka svaka pošiljka na to ime biće vraćena.

"Nadimci se generacijski prenose i imamo slučaj da jednoga u istoj familiji zovu Rus a drugoga Japanac a to potiče od 1905. godine kada su zaratili Rusija i Japan a rođena braća se posvađali oko toga i dobili nadimke koje i danas imaju njihovi potomci" .

Navodi se i primer da starog meštanina Ljubinka Joksića kojeg nikog pod imenom i prezimenom nije poznavao , ali ako bi neko rekao Rundo onda će svi pokazati koja je to kuća, a njegovog sina su nazvali Rundovac.

Najčešći nadimci su po životinjama i u Donjoj Vrbavi, gde živi oko 300 stanovnika zna se ko je Pevac, Mačak, Kurjak, Prase, Ovan, Zec, Misirka, Zeljov i neobični kao: Cicko, Đavo, Trcak, Badžo, Zubonja ili Turčin ali niko ne zna krštena imena tih ljudi.