166. originalni list Miroslavljevog jevanđelja, koji se od polovine 19. veka čuva u Nacionalnoj biblioteci Rusije u Sankt Peterburgu, izložen je od danas do 5. aprila 2015. godine u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu.

Ministar kulture Rusije Vladimir Medinski rekao je da je izložba poruka da se ne zaboravi da Srbi i Rusi imaju zajedničke korene i zajedničko nasleđe.

"Velika je simbolika i poruka koju nam danas iz drevnog doba šalje pisar, da se uvek sećamo svojih pravoslavnih hrišćanskih korena i da su naši dedovi bili braća", rekao je Medinski.

Generalni direktor Nacionalne bibliotke Rusije Anton Lihomanov izjavio je da 166. stranica iz Jevanđelja nije samo jedan list dokumenta iz 12. veka nego zajedničko kulturno nasleđe Srbije i Rusije.

Miroslavljevo jevanđelje predstavlja najstariji nedatirani spomenik srpske književnosti. Ovo jevanđelje je prepisano sa slovenskog predloška za brata Stefana Nemanje, humskog kneza Miroslava (1171—1197), a jevanđelja je prepisao izvesni Gligorije dijak. Na svojim pergamentskim stranicama sjedinjuje istočni tekst i u zapadnoj tradiciji umetnički slikane inicijale i minijature u crvenoj, zelenoj, žutoj, smeđoj i zlatnoj boji od kojih su neki, kao ovaj sa leve strane, umetnuti i u elektronsko izdanje srednjovekovne Srbije, skoro devet vekova kasnije.

Ovaj dokument neprocenjive vrednosti je imao burnu istoriju — kralj Petar I ga je nosio sa sobom pri prelasku Albanije tokom Prvog svetskog rata, a jedno vreme se vodio kao izgubljen. Danas se Miroslavljevo jevanđelje čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.

Najinteresantniji deo rukopisa je onaj gde je prepisivač uneo neke lične opaske gde vidimo da nije bio u milosti svog gospodara — taj komentar Gligorija dijaka upravo sledi:

Ja grešni Gligorije dijak,
nedostojni da se nazovem dijakom,
zastavih zlatom ovo Jevanđelje velikoslavnom knezu Miroslavu, sinu Zavidinu.
A mene, gospodine, ne zaboravi grešnoga,
već me sačuvaj sebi, da mi nije žao, gospodine,
što sam radio tebi, knezu svom gospodinu,
ako me ne čuvaš grešnoga.