Tikva, dulek, ludaja ili jednostavno bundeva jedna je od najčešćih biljnih kultura koje se širom Srbije nalaze na trpezi s početka jeseni, ali i do duboko u jesen. Sadrži obilje vitamina i hranljivih vlakana. U zvaničnoj i narodnoj medicini upotrebljava se zrelo seme gajene bundeve. Bundeva pripada istoj porodici biljaka kao i lubenice, dinje, krastavci i tikvice. Osim što se gaji, često raste i samonikla, naročito u krajevima sa umerenom i toplom klimom. Pretpostavlja se da potiče iz regiona Srednje Amerike, odakle je zajedno sa kukuruzom, paprikom, duvanom i krompirom doneta u Evropu. To je jednogodišnja zeljasta biljka, čija dužina stabla može da premaši i 10 metara. Cvetovi su žuti, krupni i formiraju oblik zvezdastog levka, smešteni u pazusima listova. Plodovi su loptastog oblika, ponekad rebrasti, bele ili narandžaste boje i veoma krupni, sa tanjom ili debljom korom. Sorte koje se gaje u pojedinim krajevima Srbije imaju nazive bundeva, bundevka, bela bundeva, belokorka, bela ludaja, bela tikva, tikva, žuta tikva, dulek, dudanja, ludaja, buca, budimka.

Hranljiva, izdašna i pre svega ukusna, bundeva pruža bezbroj mogućnosti: da se za malo novca napravi izvrsno jelo ili kolač, da se zadovolje i najveći sladokusci, ali i da se odgovori sve snažnije izraženim zahtevima savremene zdrave ishrane. Od bundeve se u Kikindi pravi ukusna krem čorba od ludaje. U Batočini i Rekovcu prave čorbu od semena bundeve. U Negotinu se sprema ludaja sa mlekom, tako što se bundeva kuva

zajedno sa korom, a tek potom kašikom skida sa kore, gnječi u samoj kori, naliva mlekom i, u zavisnosti od toga da li se služi kao glavno jelo ili kao desert, posoli ili zašećeri... Žitelji i gosti Novog Sada imaju priliku za jedno izvanredno gastronomsko iskustvo: teleći perkelt u bundevi.

Ipak, nema grada ni opštine u Srbiji u kojoj se bundeva ne koristi, pre svega, kao glavni sastojak raznovrsnih kolača i drugih slatkih đakonija, među kojima glavno mesto zauzima, svakako, pita od bundeve, za koju ne samo u različitim našim krajevima, u gradovima i opštinama, već i u gotovo svakom domaćinstvu, postoji „najbolji recept“. U Čoki, međutim, bundevara prerasta u pravi mali kulinarski podvig: u masu od narendane bundeve dodaju se orasi, suve kajsije, sok i nastrugana kora pomorandže i još ponešto...

Najzad, priču o čarobnom povrću, bundevi, završavamo u Golupcu, gde se gostima nudi golubačka magija, pravo malo kulinarsko iznenađenje: cela (manja) bundeva se ispeče i, kada se ohladi, napuni se medom i seckanim orasima, lešnicima, bademima, suvim šljivama i suvim smokvama.

Potrebno:
- 500 gr kora za pitu

- bundeva (1 kg)

- 250 gr šećera

- 1 dl ulja

- cimet

- šećer u prahu

Priprema:

Oljuštite bundevu i izrendajte je. Izrendanu je sipajte u šerpu, dodajte šećer i dinstajte je dok sva tečnost ne ispari. Kada je gotovo, treba da izgleda kao kaša. Ostavite da se ohladi.

Uzmite jednu koru i poprskajte je uljem. Preko nje stavite drugu koru, takođe je poprskajte uljem, pa na to stavite fil-kašu od bundeve, duž cele kore. Pospite sa malo cimeta, ali pazite da ne preterate, kako pita ne bi dobila gorak ukus.

Kore savijajte u rolnu.

U pleh stavite papir za pečenje i poređajte tako urolanu pitu. Na kraju, svaki rolnu poprskajte uljem i pecite na 180 stepeni, od 20 do 25 minuta.

Kada se ohladi, isecite i po želji, pospite šećerom u prahu.