Proslavljeni ruski reditel j i veliki prijatelj srpskog naroda Mikita Mihalkov izjavio je na Paliću, gde je gost Festivala evropskog filma kao dobitnik nagrade "Aleksandar Lifka", da toliko voli Srbiju da mu nije važno da li je došao da dobije nagradu ili ne.
Jednostavno volim Srbiju, rekao je on Mihalkov, pozdravljen aplauzom mnogobrojnih prisutnih na konferenciji za novinare.
Direktor festivala Radoslav Zelenović zahvalio je Mihalkovu što će provesti na Paliću onoliko vremena koliko i u avionu na putu.
- Vraća se odmah zbog obaveza, ali je učinio trud da dođe. To je napor vredan poštovanja - rekao je Zelenović.
Ipak, Mihalkov je prethodno obišao manastire na Fruškoj gori.
- Pravoslavni manastir, to je uvek čudo, u krajnjem slučaju za pravoslavnog čoveka. Tamo je uvek posebna atmosfera, posebni mirisi i napici. Da je bilo još dva-tri manastira usput, ne bih stigao trezan - našalio se on.
Mihalkov je kazao da je manastir osnova pravoslavnog sveta, čak i sa tri monaha, pa i samo sa jednim.
- To je onaj koren, žila, koja održava pravoslavni svet u životu. Za mene je najvažnije to što se u bilo kom pravoslavnom manastiru ne osećam kao turista - rekao je Mihalkov.
Na pitanje novinara Tanjuga da li sa odumiranjem klasičnih bioskopa i filmske trake sedma umetnost odlazi u muzej, Mihalkov je duhovito primetio da će on onda postati muzejski radnik.
- Menjaju se tehnologije i jezik a problemi ostaju isti - život, deca, ratovi, glad. Drugo je pitanje kako te problem rešavati, ali u jednom trenutku svi smo goli pred Bogom. Menjaju se tehnologije - traka ili cifra, mnogi misle, a se time menjaju i pitanje života ili smrti. Ja smatram da su još uvek iste najvažnije teme: verujem - ne verujem, mogu - ne mogu i bitno je da postoji harmonija, da ono što želiš to i možeš. Najgore je da misliš da možeš samo zato što hoćeš - rekao je reditelj.
Mihalkov je govorio i o svojim filmovima, ali je napomenuo da mu je teško da objašnjava spolja ono što kao autor radi iznutra.
- Možeš da se pretvoriš u filmskog kritičara pa da kažeš nešto pametno. Ja mogu mnogo da pričam o filmu koji tek snimam ili sam ga upravo završio, ali već posle tri meseca više se ne sećam a i ne osećam teret onoga što sam radio. Iskreno vam kažem, nekada dok gledam svoje stare filmove iznenadim se i kažem 'bravo' - rekao je on.
Inače, mnogo je reditelja koji tako pametno govore o svojim filmovima, a u samim filmovima tih misli nema, dodao je ruski gost.
Na pitanje o stanju u ruskoj savremenoj kinematografiji, istakao je da danas u Rusiji bez državne pomoći film ne bi mogao da opstane i dodao da na kinematografiju gosdišnje odlazi tri milijarde rubalja.
Poznato je da ko plaća taj i bira muziku, ali to ne znači da državi treba ideološki film, već film koji odgovara na pitanja koja stoje pred društvom, rekao on.
- Polozaj našeg filma za ovih 20 godina je postao tragičan. Mnogi su slobodu stvaralaštva shvatili pogrešno, pa rade filmove kao odraz u ogledalu - pre su crveni bili dobri i beli loši, a sada je potpuno obrnuto. Međutim, nije pre sve bilo loše, niti je sve sadašnje dobro. Problem je što je odbačen unutrašnji moralni zakon - rekao je on.
Mihalkov je napomenuo da je problem za gledaoce to što je film počeo da im govori o njima ono što ne žele da znaju, da pruža slike koje su stvarne, ali crne i tako je počela odbojnost prema domaćem filmu.
- Ja, kao gledalac, hoću da pitam te reditelje: koga ti volis od svojih junaka, prikazuješ ih kao prljave mrave a odakle ti dolazis? - rekao je Mihalkov.
Ipak, on je dodao da ima nadu.
- Film je živa umetnost i ima puno mladih autora koji su naučili kako mada još nisu naučili šta, a to je važno jer forma bez sadržaja ne vredi - dodao je Mihalkov.
Predstavnica Rusko-srpskog društva iz Subotice pitala je gosta da li bi hteo da bude njihov član na šta je on odgovorio: "Čini mi se da sam to već postao".
Na kraju konferencije Mihalkov je sam poželeo da izjavi kako je "Srbija realna odbrana slovenskog sveta".
- Smatram da u Srbiji žive ljudi koji tačno znaju da je ono što se naziva globalizacijom zamena za reč 'okupacija' i to treba svi da shvatimo - zaključio je Nikita Mihalkov.