Orden Svetog Đorđa pobedonosca, ustanovila je pre 241 godinu, carica Ekatarina Velika. Dugo vremena je ovaj orden važio za najpoštovaniju i najvažniju nagradu u Rusiji, jer se dodeljivao za ličnu hrabrost, pokazanu na bojnom polju. Nosioci ovog ordena, uživali su poseban ugled . Onaj ko bi dobio sva 4 stepena, bio je smatran punim nosiocem ordena Svetog Đorđa.

Za svu istoriju postojanja tj dodeljivanja ovog ordenja, ovo zvanje dobilo je svega 4 čoveka. Prvi od njih, bio je Kutuzov- proslavljeni ruski vojskovođa, čuven po tome što je pobedio Napoleonovu vojsku. Važno je pomenuti, da je u protokolu stajalo, da ni visoki društveni položaj, ni ranije zasluge ni rane zadobijene u boju, ne mogu biti povod za dobijanje ovog ordena. Ordenom Svetog Đorđa bio je nagrađivan samo onaj ko je „ lično predvodivši vojsku, izvojevao pobedu nad neprijateljskim silama".

„Za službu i hrabrost"- bila je krilatica ordena Sv. Đorđa. U februaru 1807. godine, bio je dodat još i znak- tj „Đođev krst", kojim su bili nagrađivani vojnici i podoficiri. Srebrni krst na traci Svetog Đorđa, u Rusiji poznatoj kao „Georgijevska lenta", moguće je bilo dobiti samo za konkretne podvige na bojnom polju- na primer za spašavanje oficira. Posle oktobarskog prevrata, posle kojeg je nestala ruska carevina, orden Svetog Đorđa je ukinut. Tek ukazom ruskog predsednika 2000.godine, obnovljeno je dodeljivanje ovog ordena, u smislu vojne nagrade. Vratila se i „Georgijevska lenta"- crno-narandžasta traka postala je simbol vojne slave i vrline.