Na šumskoj stazi u blizini Rače Kragujevačke i Viševca postavljena je tabla koja označava da se baš tu, tokom zbega od Turaka, rodio budući srpski vožd. Majka ga je povijala i čuvala u šupljini obližnjeg bukovog stabla. Mesto gde je kršten, gde je rastao, gde se odmetnuo u hajduke, gde je njegova porodica držala stoku i gajila pčele — sve to i mnogo više se nalazi u svojevrsnom etno parku posvećenom ovom junaku

Na sedmom kilometru puta što od Rače Kragujevačke vodi ka Topoli, u selu Viševcu, stoji na postamentu tri metra visok spomenik Karađorđu. Podignut je povodom dvesta godina od Prvog srpskog ustanka. Putniku prvo zapadne u oči da je ovaj Karađorđe potpuno drugačiji od svih koje viđamo u udžbenicima i na razglednicama. Nema njegove prepoznatljive odore, sjajne zvezde na prsima i kubura zadenutih za pojasom. Prikazan je Vožd iz mlađih dana, kao hajduk, sa puškom u ruci, onako kako je verovatno izgledao kada je pozvao narod na ustanak. Visokog čela, podignute glave sa prstom uperenim put brda Gradišta, tamo preko puta reke Rače, ka mestu gde je rođen, gde su ga krili u zbegu i gde je hajdukovao.

SPOMENIK OD ČAURA

■ Srbija je puna Karađorđevih spomenika i bisti, i u rodnom mestu podignuto znamenje — kaže Živojin Andrejić, istoričar umetnosti, čovek za koga može da se kaže da je pokretačka snaga svih kulturnih zbivanja u Rači. — Za ovaj spomenik najviše smo zahvalni vojsci, jer su dali mesingane čaure za izlivanje. Spomenik je delo akademskog vajara Stanimira Pavlovića iz Beograda.

Pored spomenika je i spomen-česma. To je prvi objekat podignut u ovom selu u znak sećanja na rođenje Karađorđa. Ideja je nastala još 1891, ali je česma podignuta tek 1924/25. godine. Sagrađena je u obliku oštre piramide od rudničkog kamena granita. Na vrhu je buktinja od belog venčačkog mermera. Na dve bele mermerne ploče stoje autentični ćirilični natpisi: ''Besmrtnom Voždu Karađorđu blagodarni narod sreza Lepeničkog i Šumadije'', a na drugom: ''Za vlade Nj. V. Kralja Aleksandra I Karađorđevića praunuka Vožda Karađorđa.''

I česma i novi spomenik nalaze se na ulazu u neveliki park. I taj deo su ljudi iz Fonda i Viševčani rešili da uvrste u turističku ponudu. Sagrađen je parking, mala letnja pozornica i rekonstruisano etno domaćinstvo. U park je preseljeno nekoliko objekata s kraja osamnaestog i početka devetnaestog veka. Kuća za stanovanje nazvana je Petrova kuća, prema Petru, Karađorđevom ocu, i stručnjaci su sigurni da je baš tako izgledalo njegovo domaćinstvo. Svi objekti su od drveta, grede su užlebljene i sastavljene drvenim klinovima, nema tavana, krov je od drveta, a pod zemljani, sa ognjištem na sredini. Unutra je napravljen raspored sa svim stvarima koje je u to doba imalo jedno domaćinstvo. Postavljene su čak i lutke kako bi se bolje videla odeća tog vremena.

Uz zgradu za stanovanje podignuta je i ekonomska zgrada, vajat, mali pčelinjak sa košnicama kakve su nekada bile, jer je poznato da su Karađorđe i njegovi roditelji čuvali pčele. Dvorište ispred glavne zgrade je popločano drvenim daskama, ispred kuće stoje drvena kola, tu je čak i mali izvor, a sve je ograđeno na način kako se to i pre više od dvesta godina radilo. Boravak u ovom parku sada je svojevrstan čas istorije.

JORDANOV POTOK

Preko puta parka pažnju privlači prelepa crkva . I ona je vezana za velikog vođu. Posvećena je svetom velikomučeniku Georgiju, a podigao ju je u spomen Voždu episkop šumadijski Sava Vuković kao svoju ktitoriju sa namerom da u njoj bude sahranjen. Gradnja je započeta 1989. a hram je završen 1994. godine. Crkva je cela ozidana ciglom, a spolja je presvučena nepravilno tesanim komadima raznobojnog granita sa Rudnika. Oslikana je živim bojama, a posetioci se najduže zadržavaju ispred ikona na kojima su likovi obojeni uljanim bojama u srpsko vizantijskom stilu sa zlatnom pozadinom.

Uzani put od crkve vodi preko reke Rače ka brdu Gradištu. Put vijuga uzbrdo kroz čestar, a onda izbija na zaravan. Dotle se lagano može kolima. Dalje pešice ka nekoliko stotina metara udaljenom mestu gde je rođen Karađorđe. Tu je bio zbeg gde su se od Turaka krili žitelji okolnih mesta. U maloj dolini na tepih od opalog lišća pada tek pokoji sunčev zrak. Teško se probijaju od krošnji visokih bukovih stabala. Mesto se zove Jordanov potok.

Na ivici tog čistog prostora stoji crna mermerna tabla. Slova već izbledela. To je obeležje na mestu gde je svet ugledao vođa velikog ustanka. Majka ga je, istoričari kažu, povijala i čuvala u šupljini velikog bukovog stabla.

KRŠTENJE U BRVNARI

Dugo su se naučnici sporili, a o nekim stvarima i sada postoje dileme, ko su bili Petrovići, gde su živeli, gde je rođen Karađorđe jesu li bili siromašni ili bogati. Kod većine istoričara piše da su Petrovići bili najsiromašniji u selu Viševcu, što poslednja istraživanja demantuju.

■ Petrovići postaju siromašni i prognani tek pošto je Karađorđev otac Petar ubio Turčina na putu od Rače ka Batočini — kaže Živojin, jedan od pomnih istraživača Karađorđevog života. — Zbog tog ubistva Petrovići su bili prinuđeni da napuste imanje i od tog trenutka oni postaju siromasi i obeleženi pred zakonom. Karađorđevom ocu su pripadala imanja u dolini reke Rače gde je mali Đorđe čuvao stoku, zatim čitavo brdo Golubica, danas Gradište, potes Đorđevi torovi, potes Trmčište gde su imali veliki pčelinjak i njive u potesu Petrovo polje, sve ukupno oko sto pedeset hektara. Posle odlaska iz Srbije, u vreme vladavine Obrenovića, jedan od načina da se zatre ime Karađorđevića bilo je rasparčavanje imovine. Tako su njihova imanja postala nečija ili ničija zemlja.

U Rači, na groblju, nalazi se prelepa crkva brvnara. U Letopisu račanske crkve iz 1930. godine postoji podatak da je u ovoj crkvi krajem 1762. kršten Karađorđe. U istom tom letopisu postoji i podatak da je crkva sagrađena još 1726. godine. Pored svog istorijskog značaja, svrstana je u red najlepših srpskih građevina ove vrste.

Crkva je sva od drveta, dugačka oko trinaest, široka pet i po i visoka nešto više od sedam metara. Eliptične je osnove u obliku lađe, a unutrašnji deo je podeljen niskom oltarskom pregradom. Krov je visok i strm i ima visoku široku strehu. Sve talpe za zidove, šindra u grede su masivne tako da je snažne konstrukcije. Postoji podatak koji i danas zbunjuje naučnike. U jednom dokumentu iz 1827. godine piše da su svi radovi na crkvi brvnari u Rači završeni. Ostaje dilema da li je reč o rekonstrukciji stare ili izgradnji nove svetinje na temeljima stare. Bilo kako bilo, jedno je sigurno. Na tom mestu kršten je Karađorđe.

Autor : Ognjan Radulović