Za tekstilnu radinost u 19.-om i 20.-om veku moze sa reci da je susret proslosti i sadasnjosti.Bogato tekstilno iskustvo prošlosti postepeno je nestajalo i prilagodjavalo se uslovima i potrebama savremenog života.
Sve do Drugog svetskog rata srpski narod je svoju tekstilnu proizvodnju zasnivao na skoro svim tekstilnim sirovinama pominjanim u prošlosti: lanu i konoplji, nekim vrstama rogoza, barske trske, slami starih žitarica, pamuku, vuni, kozjoj dlaci, svili.
PREDENJE UZ PRESLICU
U procesu tradicionalnog predenja preslica pripada njegovom najvišem razvojnom stadijumu. Predenje uz preslicu bez svake sumnje je jedan od veoma starih načina predenja tekstilnih vlakana. Na teritoriji Srbije javljaju se tri tipa preslica (nazive su dobili po svom prototipu): preslice palice-mocuge, preslice grane i preslice lopate.
Pored osnovne uloge preslice kao pomagala pri pretvartanju tekstilnih vlakana u nit, njena izuzetna vrednost leži i u bogatom ornamentalnom ukrasu. Na njima su se našli motivi kuća i crkava, ljubavi, materinstva, dece, motivi rada, motivi životinja —sagledani prevashodno kroz njenu vlasnicu, srpsku ženu, nenametljivu i tihu gospodaricu u patrijahalnom načinu življenja. Predenje, odnosno preslica, vreteno i nit simbolišu susret večnosti i neodgodive prolaznosti.
PREDPREDANJE NITI
Jedna od završnih faza u pripremanju tekstilnih niti za izradu raznih delova pokućstva i odeće. Moze biti dvostruko, trostruko i visestruko. Na čitavom srpskom prostoru izvodi se pomoću malog i velikog vretena sa kolom.
BOJENJE
Do sedamdesetih godina 19.-og veka žene su prevashodno za potrebe svog domaćinstva bojile samo biljnim bojama i to raznim korenjem, liscem, plodovima: jasena, jove, klasovim žitaricama, orahu i drugim.
Bojilo se u grncarskim loncima zvanim civitnjaci.
Od profesionalnog bojadziskog zanata izdvojen je pirotski jer su se njegove bojadzije isticale u bojenju biljnim bojama.
TKAČKA RADINOST
Tkacka radinost kod Srba cinila je osnov celokupne proizvodnje tekstila. Ona se karakterise primenom raznih tkackih sprava razlicitih po ustrojstvu, tipovima, vrstama predmeta koji su se na njima izradjivali, vremenu upotrebe, poreklu.
Tkacka resetka-mali stan od poduza, dascica i tkacke dascice-koturici spadaju u najjednostavnije sprave za tkanje. Vertikalni tkacki stan — kod Srba poznat kao razboj ili "pirotski" jer se prvi pomen o njemu vezuje za cilimarski grad Pirot. Horizontalni tkacki stan — najvise primenjivana tkacka sprava do danas na ovim prostorima.
VALJANJE I STUPANJE
Neke vrste tradicionalnijih tekstilija posle tkanja doradjivane su vodom da bi im tkivo postalo kompaktnije ili vlasnatije — sa pomagalima fizicke ili materijalne prirode ili bez njih... Taj postupak izvodjen je u okviru kuce i u seoskim valjavicama, stupama.
