Muzej u Trsteniku spreman je da u narednih desetak dana pokaže javnosti bogatstvo koje je ovaj kraj imao u doba neolita. Naučni skup arheologa baviće se dokazima o postojanju figurina na području sela Poljne, udaljenog 25 kilometara od Trstenika, na putu ka Opariću, u okviru projekta „Izrada replika neolitskih figurina iz Blagotina".
Blagotin pomera granice arheoloških saznanja, sudeći po eksponatima koje će predstaviti stručnjaci za ovu oblast, a posebno dokaze dr Svetozara Nanija Stankovića, našeg vrsnog arheologa koji je sa članovima ekipa Univerziteta u Beogradu ovde istraživao osamdesetih godina prošlog veka. Tada je istraženo tek 2,5 odsto lokaliteta, a pronađeni materijali iz neolitskog doba svedoče da je ovde postojao prvi zidani hram u svetu, prvi urbanistički plan, da su pre 6.000 godina postojale peći za hleb...
Blagotin je, zbog nepostojanja bedema, što nije bio običaj tog vremena, dobio naziv „Grad dobrih ljudi". Bio je to grad sa oko stotinu kuća i oko 500 stanovnika, zbog čega je sigurno predstavljao megalopolis u to doba. O lokalitetu Blagotin u selu Poljna doktorsku disertaciju je napisao Svetozar Stanković i dokazao da je to za Balkan i čitav svet izuzetno važno arheološko nalazište. Na tragu dr Stankovića danas je doktorand Ana Đuričić, koja će na predstojećem skupu arheologa u Trsteniku govoriti o potrebi i značaju daljeg istraživanja.
U selu Poljna danas gotovo da i nema tragova iskopavanja koja su prekinuta uvođenjem ekonomskih sankcija Srbiji pri kraju 20. veka. Na kraju sela, podno brda Blagotin, koje je deo Gledićkih planina – samo jedan napušteni gvozdeni kontejner i prelep pogled na kraj koji bi mogao da postane veliki arheološki park.
– Hoćemo da pokažemo centralnu Srbiju iz doba neolitskog perioda, da se zna kakvo je bogatstvo ovde bilo. Sigurna sam da će naučni skup arheologa doći do nekih novih zaključaka, jer Poljna pomera granice saznanja. Ranije se, na primer, mislilo da je najstariji urbanistički plan negde na Bliskom istoku i da je star 5.000 godina ili 4.000, a ovde, u Poljni, stariji je za 2.000 godina! Ranije se mislilo da su prvi hlebovi pravljeni takođe na Bliskom istoku, a mi imamo dokaze da su se u Poljni gajile hlebne žitarice i pekli hlebovi i to pre 6.000 godina. To su važna naučna otkrića. Radovi dr Svetozara Stankovića, koji je doktorirao na temi o lokalitetu Blagotin, svedoče o neoborivim činjenicama, da je ovde postojalo tako važno naselje u doba neolita, a sada imamo i grupu mladih arheologa koji nastavljaju njegovo delo. Najznačajnija među njima je doktorand arheoloških nauka Ana Đuričić. Ona će u doktorskoj disertaciji koju sprema detaljno opisati arheološki eksperiment koji namerava da izvede. Uradiće i rekonstrukciju peći za hleb – objašnjava Jelena Vukčević, upravnica Muzeja Trstenik.
Ona smatra da je lokalitet Blagotin danas ne samo zaboravljen, nego i neopravdano zapostavljen.
– Arheološki nalazi od pre dvadesetak godina dokazuju da je Blagotin bio metropola u odnosu na neke druge neolitske lokalitete. Ni u čemu ne zaostaje za nekim drugim koji su u mnogo čemu više eksploatisani i u nauci, i u turističkom smislu, na primer, Lepenski vir – ističe upravnica Vukčević.
Cilj tog projekta je izgradnja arheološkog parka u Blagotinu. Istina, u Trsteniku kažu da su svesni da sve to neće moći da urade u celom obimu, s obzirom na činjenicu da se naselje Blagotin nalazilo na nekoliko hektara.
– Napravićemo zemunice, kuće u blatu, trg gde je pronađen hram, repliku hrama, repliku oltarskog prostora, repliku boginja. Oživećemo blagotinsko naselje, jer Poljna ima dobru infrastrukturu do centra sela, a ostalo je stotinak metara puta ka samom lokalitetu. Verujemo da ćemo dobiti pomoć Ministarstva za kulturu i informisanje, kako bi Poljna i Blagotin postali stecište ekskurzija učenika naših škola i svih ljubitelja istorije i prirode – kaže upravnica.
Autor:Rade Stanković
