Zavetni hrast kod Bele Palanke verovatno je najstarije drvo na Balkanu.Istorija beleži da su ga zasadili podanici makedonskog cara Samuila, pre tačno 1023 godine, pa ovo drvo prečnika tri metra i velike razgranate krošnje predstavlja spomenik prirode od velikog značaja.
Hrast “Miro” nalazi se u selu Divljane, u podnožju Suve planine, u blizini Manastira Svetog Dimitrija, na oko pedesetak kilometara od Niša i šest kilometara od Bele Palanke.
Na crkvenoj je zemlji, drvo je zavetno, sa urezanim krstom, i oko njega su se do pre nekoliko godina na Svete Trojice okupljali meštani, uz litiju. Stablo u donjem delu ima veliku šupljinu u koju mogu da stanu sto i dve stolice, što ga čini posebno neobičnim.
Srednjovekovni manastir posvećen Svetom Dimitriju takođe je interesantan. Po predanju je zadužbina Mrnjavčevića i potiče iz 14. veka, mada postoje tragovi u povelji vizantijskog cara Vasilija Drugog iz 11. veka da je podignut u 9. veku.
Manastir je kroz istoriju bio bogat, sa velikim posedima i školom u 16. veku, jednom od tri hrišćanske škole između Carigrada i Beograda.
Leči i čuva zakopano blago
Hrast se u selu Divljane i okolini smatra velikom svetinjom, a pripisuju mu se u narodu i isceliteljska svojstva. Nedaleko je još jedan hrast kitnjak star pet stotina godina, za koji meštani takođe tvrde da ima izvesnu “bioenergiju” i da pomaže kod mnogih bolesti.
Iako je drvo poštovano, tragači za zlatom se ne ustručavaju da kopaju u blizini, pošto postoji verovanje da su zavetni hrastovi Turcima služili kao orijentir za skrivanje blaga.
Razlog je njihova dugovečnost i saznanje da ga meštani neće poseći, a nedaleko od Divljanskog hrasta je prolazio centralni put prema Istanbulu kojim su se kretali karavani sa zaplenjenim dragocenostima.
Lužički hrast ove vrste može da živi i dve hiljade godina, kažu stručnjaci, tako da ostaje nada da će hrast iz Divljana biti atrakcija i za buduće generacije.