Autohtoni pas iz Panonske ravnice "vojvođanski pulin" je verni čuvar salaša i Zasavičkih mangulica. O njima se ili zna ili ne zna, ali uglavnom komentar je jedan, oni su jako pametni,odani vredni i bez njih je život u ravnici nezamisliv.Da li neko uopšte može opisati tu ljubav, vernost koju taj pas oseća prema svom gospodaru.
Reč gospodar ni ne priliči , jer to je neizrecivo uzajamo prijateljstvo koje se razvija među njima,čovek i pas,u ovoj priči jedno.Svaku želju svog prijatelja će izvršiti, iako se mora priznati da oni ipak imaju i svoje ja. Teško će prihvatiti da ih neko kinji i muči,uglavnom i oni očekuju poštovanje,kažu ljudi da su jako tvrdoglavi,a nije retko da su spremni i svom gazdi da pokažu zube ako ovaj pokuša da ih fizički zlostavlja,braniće se u svakoj situaciji kada se osete ugroženim,ali zato na istinsku ljubav će uzvratiti višestruko. Oni možda više nego neki drugi psi vode onaj pravi pasiji život. Često su čupavi , puni čičaka,možda i gladni ,pokisli izloženi mnogim nedaćama,ali zapovesti izvršavaju odmah i bez razmisljanja.Treba im prostor i širina ravnice da po njoj jure poput vihora. Šta je njima uloviti zeca,pretrčati polje, pojuriti ptice-sitnica.Koga interesuje njihova biografija, nisu ni veliki lovci,niti imaju plemićko poreklo sa pedigreom,već su obični psi i njihova je sudbina prosečna,retko ko piše o njima i oni su kao sve što je istinski vredno - pomalo zaboravljeni.
On je vaš prijatelj,vaš partner, vaš branitelj, vaš pas. Vi ste njegov život, njegova ljubav, njegov vođa. On će biti vaš, veran i odan,do poslednjeg otkucaja srca. Budite dostojni takve odanosti.
