Odluka o tome da li će se srpska slava naći na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa biće doneta poslednje sedmice novembra.

Slava kao prvi srpski samostalni predlog trebalo bi da skoro sigurno, mada uvek postoji mogućnost da ne, bude proglašena na zasedanju Komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Unesko koje će biti održano u Parizu od 24. do 28. novembra - rekao je za Tanjug član Nominacionog tima Marko Stojanović.

On je istakao da je Nominacioni tim pokušao da dosije za upis koncipira tako da slava bude "samo otvor, ona glavna vrata kroz koja će biti pokazano svo bogatstvo nematerijalnog nasleđa na teritoriji Srbije".

Prema rečima Stojanovića, slava je kroz vekove i kroz prostor cele Srbije, odnosno tamo gde su Srbi živeli u različitim državama i pod različitim okupacijama uvek je bila simbol srpskog identiteta.

Kao takva je bila najreprezentativniji element kulturnog nasleđa, zaključio je on.

Kroz praktikovanje slave, vidi se neraskidiva veza između zvanične pobožnosti, narodne religioznosti, društvnih rituala i gozbe, a mogu se posmatrati i drugi elementi - način na koji je oblikovan svečani obrazac u ishrani, pesma i igra, instrumenti korišćeni prilikom proslavljanja...

Stojanović je naglasio da se stavljanjem slave na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, na nivou svetske ili globalne zajednice, daje drugima uvid u celokupno nematrerijalno nasleđe na teritoriji Srbije.

Kako je podsetio, slava je nominovana prošle godine, dok je ove godine Centar za nematerijalnu kulturno nasleđe predložio kolo.

Trenutno je u Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa upisano 27 elemenata, među kojima su pirotski kačkavalj, pirotski ćilim, pazarske mantije, pevanje iz vika, gusle, slovačko slikarstvo...

Bilo koji od tih elemenata, kao i novi koji se pripremaju mogu biti nominovani za Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, napomenuo je Stojanović.