Stari hrast,granat i mračan, usamljen i gorostasan stoji poiznad sela. Toliko je puta u njega opalila munja, toliki su putnici pored njega prošli, toliko vojske taborovale. On pamti što niko ne može ni da zamisli.

U Istočnoj Srbiji mnoga sela imaju po nekoliko – "zapisa". "I to su mahom gorostasni hrastovi sa usečenim krstovima u njihovim deblima. Niko ne sme da odseče takav hrast, niti i opalo suvo granje sa njega može da gori jer bi se takvom kuća ugasila ili bi mu bar ruka usahnula".

A u davna, pradavna vremena, još u slovenskoj postojbini, hrast je bio našim precima isto što i crkva. Dolazili su, sedali okolo, bogove pominjali, većali, važne odluke donosili.

Pa, nije li i "takovski grm" pod kojim je odlučeno da se Srbi dignu na drugi ustanak protiv Turaka bio – stari hrast?
I zato i dan-danas ima crkvica kraj starih hrastova. Zna narod da svevišnji ne voli da se sveta mesta često menjaju. Hulili su popovi, pretili i anatemisali, ali narod nije dao svoje sećanje. I posle toliko vekova hrast u našem čovek izaziva poštovanje i duboku naklonost. Setite se samo tona s kojim se izgovara reč "hrast". Eto, tako je to s narodnom dušom.

Posle je hrast zamenjivan hrastovim krstovima koji su postavljani po njivama.

Elem, čim vidiš stari hrast nakraj sela slobodno posumnjaj da pod njim može biti i zakopano blago. Samo znaj da do njega nije tako lako. Valja proći sva ona iskušenja koja su potanko opisana u mnogim narodnim pripovestima. Pa, ko je hrabar...

Hrastove grančice se uzberu za Badnjak. S njima se ide na čestitanje Nove godine. Pa se onda tim grančicama džara po vatri. Onda se one zakače za kućnu gredu i tu čuvaju do Malog Božića. Onda se sagore. To ti je za svako dobro.

Ako je neko dete urečeno, onda treba uzeti tri hrastove grančice, te se tako uroci oteraju na daleko. Urečenom detetu može se dati i voda u kojoj je bilo potopljeno sedam ili devet ugljena od hrasta. Uroci će uteći glavom bez obzira.

Hrast je i zaštita. U Crnoj Gori o Spasovdanu zelenim hrastovim grančicama zakite "svako žito, i kite se torovi i kuće".

Hrast je i lek. Korom hrasta se zaustavlja krv. Čaj od hrastove kore ili žira lek je protiv srdobolje. Protiv znojenja nogu samo kora hrastova može da pomogne. A opet ko je vešt lako može kakvu tešku boljku sa sebe na veliki hrast da prebaci i valja znati da će on to rado da prihvati.
Oko takova, kad koga dobro trese groznica, kažu, samo hrast pomaže. I to ovako: provrti se stablo, uvrti jedan klin i onda zapali sveća. I pomoć bolesnima odnekud stigne.