Miriše borovima prekriveni Šargan sa čijih padina se u ravnicu spušta uska pruga, čuvena ‘’šarganska osmica’’, muzejska železnica koja po atraktivnosti nema premca u Evropi. Po njoj klopara voz ‘’ćira’’, sporo kao nekad, a čarobno, nostalgijom mami. U podnožju trase te železnice izvire lekovita ‘’bela voda’’, blagotvorna za zdravlje mnogih. Naspram pruge, na drugom brdu, čuveni Drvengrad Emira Kusturice, a u njemu sve u etno stilu i kao u najkomfornijem hotelu, sa crkvom, bazenom, galerijom, terenima, prostranim skijalištem u blizini. Svuda oko ovih brda vredni ljudi, lepe kuće, tradicija u skladu sa modernim. Pa i takve neobičnosti kao što su katrane, mesta u kojima je vekovima na prirodni način nastajao borov proizvod katran, koji su mokrogorske kiridžije, zajedno sa lučem, nekad odavde na konjićima nosile i prodavale širom Šumadije.
To su slike Mokre gore, prelepog mesta u kome se sve češće domaćini odlučuju da razvijaju seoski turizam. Prave nove apartmane i preuređuju davnašnje brvnare, udišu dah novog i zanimljivog u donedavno zaboravljene svedoke prošlosti. Nude drukčije sadržaje za svakog ko ne drži do hotelskog smeštaja ili želi istinski da oseti čaroliju seoskog odmora. Kome su draža drvena zaprežna kola pred kućom, mirisi i boje prošlosti, stari zanati i sveži plodovi, nego moderni hotelski ambijenti kakvih ima svuda, kod mokrogorskih domaćina naći će željeno.
Mnoštvo je ovde takvih sadržaja. Objekti su, na primer, smešteni u idiličnom okruženju kamenitih padina, u živopisnim krajevima pored reke. Kuće su spolja obložene drvetom, njihova unutrašnjost primerena svakom zahtevu savremenog gosta, spolja tereni za sportove. Priroda okolo puna iznenađenja: neobičnih građevina, starih crkava, lekovitog bilja. Svi domaćini peku odličnu šljivovicu, domaćice umešno prave zimnicu i gostima nude da tegle ponesu kućama, neguje se domaća radinost, proizvodnja katrana i luča. Leti šetnje i kupanja u čistoj reci, zimi sankanje i skijanje. A u blizini sve drugo što treba: prodavnica, ambulanta, apoteka, suvenirnica, banka, pošta, kao da nije selo...
I usput, prizor iz jedne mokrogorske katrane, koje su starije od voza ‘’ćire’’. Stavio stari majstor katrandžija u nju da peče luč, da od njega nastane katran. Uzeo oko 700 kg borovog luča da dobije oko 60 kg katrana. Radio tako i njegov otac, deda, pradeda. I priča, dok katran iz katrane polako curi i opojno miriše, da ovaj proizvod odvajkada ljudi koriste kao narodni lek za bradavice, ekceme, pa i mnoge stočne bolesti. Kazuje majstor, loži vatru, pa nagne čašicu rakije, one mokrogorske. Čiste kao suza, od koje ne boli glava ...