Prema narodnim običajima, to je bela pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. Česnica spada u hlebne ili beskrvne žrtve, kao slavski kolač, i njene korene, kao i za Božićnu pečenicu, treba tražiti u starozavetnim pričama ο prinošenju žrtava Kaina i Avelja, sinova Adamovih.

Česnica se mesi u jutarnjim satima na sam dan Božića. Dobila je ime po staroj reči "čest" (čast), što znači "deo" ("na ravne časti" – "na jednake delove"), jer Božićni ritual podrazumeva lomljenje česnice na delove i to isključivo rukama. U lomljenju učestvuju svi ukućani.

Česnica se priprema na sledeći način:

Stavi se u posudu kilogram brašna, doda se komad masti, natre se brašnom, posoli se i mlakom vodom zamesi testo srednje tvrdoće, da nije ni suviše meko a ni suviše tvrdo.

Testo se dobro izmesi, podeli u tri jufke i opet dugo mesi dok ne počnu po testu izbijati mehurići, klobuci. Testo se pokrije i ostavi da malo odstoji. Jednu odmerenu jufku razvući u koru preko zastrtog stola, zatim je od gore poprskati mašću i ostaviti još malo da odstoji. Zatim se testo presavije prema veličini tepsije i stavi u nju.

U česnicu se stavlja novćić, najbolje srebrnjak. Onaj koji u svom komadu dobije novčić treba da ga čuva jer to je znak njegove sreće.