U davna, pradavna vremena, još dok su naši preci živeli daleko od brdovitog Balkana, kopriva je bila biljka kojoj su pridavali posebno značenje. Tako se još i dan-danas kod smernih hrišćana u Bosni može naći ovakav običaj. O Uskrsu pričeste se oni prvo hlebom i vinom, što i priliči "pravom 'rišćaninu", a onda – koprivom, što pokazuje da ni hiljade godina ne bacaju naše navike u zaborav. Elem, najpre se pričesti domaćin, pa onda sve muške glave i na posletku ženskinje. Onaj ko se pričešćuje okrene se istoku. Uzme pričest, tri puta, jer Bog treći put pomaže, i svaki put se okrene ukrug. Tako se to radi.
Kopriva je, inače, biljka vrlo dobra. Kako za ljude tako i za marvinče. Tako se valja o Đurđevu danu okupati u vodi u kojoj je potopljena kopriva - "zdravlja radi". A stoka se te vode napije "radi zdravlja i obilja mleka".
Čuli ste: "Neće grom u koprive". I istina je. Kao što se Rimljanin Tiberije od straha pred božjom srdžbom kitio lovorom "jer tu vrstu bilja ne bije grom" tako naš čovek, u proleće kad prvi put zagrmi – zakiti se koprivom. I od groma se onda bojati ne treba. Samo još valja zakititi i verige. Pa grom u kuću neće. Eto, samo malo napora treba kad se zna da "grom neće u koprive".
A radi zdrava poroda i mnogo dece porodilji obavezno treba staviti koprivu pod jastuk. Tako "senka" ne može da joj priđe ni blizu. I onda će sve biti u redu. A, da. "Senka" je ženski demon koji porodilji mnogo škodi. Još nešto važno: kako se neka snaša može spasiti da je neko "zao ne ureče". Lako, ako zna. Samo se zakiti koprivom o Đurđevom danu i kako je koji loš "urok" stigne samo s nje spadne kao niz stožinu namazanu lojem.
Opet valja znati, kopriva je čudna biljka. Pogledajte je malo bolje. Razrasla se tamo uz ogradu, skroz s kraja, tamna i tajanstvena, tajnovita i čudnovata. Ko će znati hoće li samo dobru služiti? A izgleda da neće. Bar tako neki pričaju.
Vele da subotom uveče metlom od koprive stara veštica "podmazuje" novu vešticu. Neki se kunu da su svojim očima videli da onda namah novoj veštici "proniknu krila slijepog miša, obradak joj se produlji, kose se raspletu, odjeća postane crna i tad i ona sa ostalijem poleti kao leptir".
Kopriva čoveka može osloboditi svakojake gamadi, samo sve treba ovako učiniti.
Na Veliki petak od svih variva samo se ona sme jesti. I obavezno se nabada na slamku. I to zato "da preko leta ne bi imalo buva". Ali valja dobro paziti. Ako jedeš pa se pokapaš po odeći – zlo i naopako. "Izest ćete vaške i buve". Onda valja zapamtiti reči. I to posle prvog zalogaja valja baš ovako reći: "Na život i zdravlje, na Turčina boleščina, na kaluđera grozničina, a na popa terlemčina".
Devojci kopriva može otkriti najveću tajnu. Zorom, a na Mladence, treba da ubere tri struka koprive. Svaki nameni po jednom mladiću koji je onako željno gledi. A može i onaj koga ona onako iz prikrajka i ispod oka osmatra. Onda sutradan zatraži od svoje dobre drugarice da odvoji jedan struk. I kad ga odvoji ova zna kome ga je namenila te može biti sigurna da joj je taj suđenik.
Ima jedna nevolja koja muči mnoge tate danas, a slabo je ko čuo za narodni lek od koprive. A prosta stvar! Protiv opadanja kose "u koprive valja ostaviti ošišanu dečiju kosu, pa će brzo narasti". Eto. Sve narod zna.
