Spasovdan je četrdeseti dan od Vaskrsa i uvek pada u četvrtak.Ovo je stočarski i ratarski praznik,koji se slavi i kao krsna slava,ali i kao zavetina za čitavo selo.

U Bosni se izlazi izvan sela,pa se proslavlja na vrhovima brda ili na seoskim igralištima.Crkva u Pranjanima kod Čačka slavi ovaj dan,pa se tog dana oko crkve priređuje vašar i narodno veselje. U Pranjanima se,takođe,ujutru prave drveni krstići od leskovih grančica i stavljaju u njive,livade,na kuće,torove i izvore da brane od grada.Mladi u Šumadiji izjutra odlaze u brda i beru devesilje koje posle stavljaju oko karlica sa mlekom da im se bolje uhvati kajmak.Zatim s devojkama odlaze na livade i beru drugo cveće.Tu se razvija kolo i igraju seoske igre.Na ovakve igranke često se dolazi iz drugih manjih sela.

U Popovom Polju i okolnim selima Spasovdan se držao za stočarski praznik,pa se tog dana ljudi najviše posvećuju stoci.Čobani su nekad izgonili stoku pre sunca,usput naberu kovilja,vezuju za jasenov prut,koji zataknu u zid oko vrata na toru da stoka pređe preko pruta.Posle podne, kad vraćaju stoku,stočari su obilazili oko čitavog sela ili bar oko jedne kuće,u kojoj mora da gori vatra,a svaka jača kuća zakolje jagnje ili jare,pa se odlazi do crkve da se u porti ruča.

Na Spasovdan u mnogim selima ide litija,odnosno krstonoše.Ranije je litija kretala iz crkve i pravila krug,ophod oko sela,zastajući kod zapisa,odnosno molitvi. Kad obiđe cello selo,vraćala se crkvi,odakle je pošla.Posle toga se za sve učesnike organizovao ručak.Danas litija ne izlazi iz porte i obilazi samo oko crkve.

Vasojevići ne prave litiju,ali se na Spasovdan okupljaju oko seoskih za,zapisa.Tu dolazi sveštenik,očita molitvu,zakrsti stablo i kaže da sad ono čuva selo.Vasojevići tvrde da ko iz zle namere takne zapis,zlo će mu se vratiti.Pominju nekog Janka Markova.,koji je pokušao da se popne na zapis i odlomi jednu granu.Samo što se popeo,puče grana pod njim i on pade i polomi nogu i kuk.

Blizu Višegrada postoji brdo zvano Spasovo,a iznad Budve je brdo Spas.Na oba mesta na Spasovdan se okuplja narod iz okoline.
Krst kao obeležje sastavni je deo spasovdanskog rituala.Prave ga od leske i stavljaju na mesta za koja se veruje da su legla demona.U Bosni krstiće stavljaju na vrhove starih stabala,u Donjoj Gruži na sred sela pobodu velike spasovdanske krstove.

Spasovdanski običaji po mnogome podsećaju na praznovanje Đurđevdana,pa postoji mišljenje da je crkva mnoštvo đurđevdanskih obeležja hristijanizovala u praznovanje Spasovdana.

Ovaj dan je i slava grada Beograda.Tad Beogradom ide litija.

Autor: Dragomir Antonić