Seoska  prela  se održavaju se kad su noći duge zimske. Na prelu žene i devojke pomažu susetki da se oprede vuna ili konoplja "(kučine"). Takvu pomoćobično traži ona domaćica kojoj se žuri da svojoj kćeri spremi"ruvo" za udaju. Često se prelo saživa i u kući u kojoj ima dosta muškaraca, a nema dovoljno ženske radne snage. Kuća koja saziva prelo mora ipak biti dovoljno imućna, da ima dosta vune i ima čime počastiti prelje. Na svakom prelu se peva, igra, veseli I šali.

Na prelo dolaze i muškarci, ali su oni dok se radi u posebnoj prostoriji. Tek kad se prelo završi, svi se izmeštaju i nastaje igranka i veselje. Pesme na prelu su takođe prigodne, vezane za rad koji se obavlja. Slična prelima su češljanja vune, grebenanje i krunjenja kukuruza. Kod svih ovakvih skupova naglašen je običaj zajedničkog rada i solidarnosti prema susedima i srodnicima. Rad na mobi se ne plaća niti postoji obaveza da se taj rad uzvrati. Taj rad se jednostanvo poklanja. Za mlade je takav rad privlačan, jer ga uvek prati pesma, svirka, igra i veselje. To je i prilika za zbližavanje pa se ne kaže slučajno:

"Na prelu se gledaju devojke".

Autor: dr Rade Poznanović