fbpx

Narodni običaji na veliki praznik BLAGOVESTI

Narodni običaji na veliki praznik BLAGOVESTI

Dvanaest je Gospodnjih praznika, koji su posvećeni Hristu i Bogorodici. Među njih se ubrajaju Blagovesti.

Blagovesti (ili: blaga vest) znače radosno saznanje. Naime, prema Svetom pismu, na današnji dan je Deva Marija saznala da je, promišlju Božjom, u blagoslovenom stanju i da će roditi Sina. Vest joj je dojavio arhanđel Gavrilo.

S druge strane, na Blagovesti je održavan vedri i živopisni narodni običaj ranilo. Protivno ubeđenju da do Uskrsa nije uputno veseliti se, ranilo se vrlo veselo praznovalo. Ranilo bi počinjalo obično u ponoć, ili praskozorje, i to pesmom devojačkom, a završavalo u opštem veselju i razdraganosti. Ponekad u cik zore devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvadi i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. To je činjeno radi zdravlja, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije.

Dok Blagovesti ne prođu ljudi se još uvek boje zime. Vreme oko Blagovesti, naročito kad počne da pada sneg ili susnežica, zove se babini kozlići, babinijarci, babini pozajmenici ili babini ukodi. Narod slavi Blagovesti kao veliki praznik, pa se može čuti uverenje da je toliko veliki praznik da na taj dan ni ptice u šumi ne savijaju gnezdo. Svetkuju ga najviše žene zbog poroda. Nerotkinje odlaze u crkve i manastire, gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se svetoj Bogorodici.

Opšte rašireno verovanje je da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci. Na Blagovesti se sadi paprika da bi bila blaga. Od tog dana počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari obrezuju lozu.

U narodu Blagovesti važe i kao dan koji se svetkuje zbog zmija, pa je ovoga dana bilo zabranjeno pominjanje njihovog imena, jer se verovalo da se ovoga dana bude iz zimskog sna svi gmizavci. U raznovrsnim verovanjima se zanim-ljivošću izdvaja ovo, uglavnom svuda poznato, koje kazuje da se noću uoči Blagovesti može videti da gori vatra na onim mestima gde se nalazi zakopano kakvo blago.

 

Podeli ovu vest

23/07/2014 0 comment

"Dani borovnice" sada već tradicionalna, peta po redu manifestacija, održaće se  na Kopaoniku u periodu od 24. do 27. jula.Ovo samoniklo ,dragoceno bobičasto voće se prostire na površini od 300 hektara, a velika berba počinje u poslednjim danima jula i početkom avgusta.  Organizatori "Dana borovnbice", Nacionalni park Kopaonik, MK ...

29/03/2021 0 comment

Srbija, zemlja bogate tradicije, kulturnog nasleđa i neizmernog prirodnog bogatstva, pleni svojom lepotom i ne ostavlja ravnodušnim nijednog ...

07/04/2021 0 comment

Na severnim obroncima planine Rudnik, u klisuri Blagoveštenske reke, šest kilometara zapadno od Stragara, podignut je oko 1400. godine ovaj manastir, ...

12/04/2021 0 comment

Hram Svete trojice nazvana i Ruska crkva je hram Ruske pravoslavne crkve. Podignut je 1924. po planovima arhitekte Valerija Staševskog za Ruse, koji ...

09/04/2021 0 comment

 Posle berbe kukuruza on se u domaćinstvima stavlja  u ambare. A u okolini Boljevca, po starim običajima se kod ovog velikog posla poziva ...

Baner cuvarkuca

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti