Da naš narod  baš voli da piju kafu, potvrđuje podatak da svaki građanin u proseku popije 2,5 šoljice dnevno

Priča o kafi je priča o uživanju, ali i priča o ljudskoj invenciji. Kod nas se dugo (može se reći i vekovima), spremala na jedan način. Pila se samo «naša», «turska», «srpska» kafa, spremana tradicionalno.

Pred kraj 20-og veka polako počinje prodor italijanskih načina pripremanja kafe i nemački način pripreme filter-kafe.U 20-om veku, u Vojvodini, pod uticajem Beča, pila se tzv. bečka kafa (melanž), sa mlekom. Posle rata, zbog visoke cene i nestašice, koristile su se zamene za kafu: cikorija (cigura), ječam, ovas, leblebija.