Vitamin E je jedan od najboljih antioksidanasa u organizmu, koji štiti ćelije.

Vitamin E sprečava nastanak arterijskog plaka, suženje arterija i razvoj ateroskleroze. Takođe, sprečava oksidaciju masti i oštećenja krvnih sudova, ugradnju holesterola u arterijski plak, a na taj način sprečava i razvoj oboljenja srca i krvnih sudova.

Smatra se da je vitamin E zajedno sa drugim antioksidansima iz hrane (vitamin C, flavonoidi) dobra prevencija za nastanak oboljenja srca i krvnih sudova, malignih oboljenja, a doprinosi i poboljšanju opšteg zdravlja. Antioksidativna odbrana organizma je složena, pa koncentrisanje samo na jedan izolovani vitamin, nije najbolji pristup. Stručnjaci veruju da je unošenje kombinacije antioksidanasa iz raznovrsne ishrane najbolji način za stvaranje antioksidativne zaštite organizma.

Vitamin E je rastvorljiv u mastima, a najbogatiji izvor ovog vitamina su pšenične klice, tj. ulje pšeničnih klica. Druge namirnice koje sadrže vitamin E su: orasi, lešnici, bademi, seme suncokreta, hladno ceđena biljna ulja (maslinovo, kukuruzno, sojino), spanać.

Vitamin E se javlja u obliku alfa, beta, gama, delta- tokoferola i alfa, beta, gama, delta- tokotrienola. Za suplementaciju se koriste prirodni vitamin E (d-alfa-tokoferol ili prirodna mešavina tokoferola) i sintetski vitamin E (dl-alfa-tokoferol). D oblik tokoferola ispoljava dejstvo u organizmu, dok L oblik nema biološko dejstvo, stoga sintetski vitamin E ima upola slabije dejstvo od prirodnog. Neki stručnjaci preporučuju upotrebu prirodne mešavine tokoferola, jer se u tom obliku nalaze u hrani.

Suplementi vitamina E koji su na bazi biljnih ulja (meke želatinske kapsule, tečni vitamin E) poseduju bolju iskoristljivost. Studije su pokazale da se vitamin E mnogo bolje usvaja u prisustvu hrane, nego na prazan stomak sa tečnošću, pa ga treba konzumirati uz obrok. Preporučen dnevni unos prirodnog vitamina E za odrasle je 15mg ili 22IJ. Za suplementaciju vitamina E koriste se doze od 50-1000IJ.