Od baka smo naučili da je sunce izvor života, i tu nema dileme. Medjutim živimo u vremenu u kome ne važiona da: ''Ko se sunca krije bolje da ga nije''', već važi obrnuto. Sunce je izvor svetlosti i toplote, nophodno je za fotosintezu, ubija dosta mikroorganizama izazivača bolesti i potrebno je za sintezu vitamina D (za ovo je konkretno zadužen UVB deo spektra UV zraka).

Htela bi da naglasim da je za proizvodnju dnevnih potreba organizma za vitaminom D dovoljno provesti samo 15 minuta na suncu svakog dana. Medjutim prekomerna izloženost suncu izaziva promene na koži, odražava se na rad imunog sistema i izaziva poremećaj vida. Na ovo ukazuje veliki broj studija koje se sprovode svuda u svetu. Dokazano je da je prekomerno izlaganje kože sunčevim zracima glavni uzrok za nastanak karcinoma kože, a pojedine studije govore o zapanjujućoj činjenici da ne bi došlo do razvoja četri od pet karcinoma kože da je postojala odgovarajuća zaštita.

Tako da sam došla na ideju da u jednom članku sažmem sve savete vezane za UV zračenje, načine zaštite od njega, rukovodeći se preporukama Svetske Zdravstvene Organizacije i konsultujući moju literaturu, znanje iz prakse, i probam da ih približim čitaocu na razumljiv način. Nadam se da ću uspeti u tome (ili ... koliko sam uspela u tome daćete sud vi ... ili tako nešto)

Par saveta kako se najbolje zaštititi od štetnog dejstva sunčevih zraka

Ovde govorimo o dejstvu ultraljubičastih zraka (UV). UV zraci su deo spektra sunčevih zraka koji se ne vide golim okom. Čine ga UVA, UVB I UVC, od toga se svi UVC i najveći deo UVB zraka absorbuju (popularnije bi bilo bivaju upijeni ) od strane atmosfere, a do nas stiže žnači manji deo UVB u veći UVA zračenja.

Stepen UV zračenja se meri indeksom UV zračenja, koji iznoso od 0-11. Najveći je u letnjim mesecima, i danas se u većini medija uz vemensku prognozu dobija i informacija o vrednosti ovog faktora.Vrednosti UV indeksa veće od 7 smatraju se za vrlo visoke i zahtevaju primenu svih mera zastite. Na prvom mestu ne izlagati se zračenju, tj.ne izlaziti iz kuće u vreme kad je zračennje najjače, a to bi bilo izmedju 10 i 16 sati. Ukoliko već i zlazimo, neophodno je:

• Pre izlaska naneti na nepokrivene delove tela kreme sa visokim zaštitnim faktorom. Dokazano je da su ljudi svetlije boje kože izloženiji štetnom efektu ovog zračenja i da je neophodno da koriste kreme za većima zaštitnim faktorom. Opšti stav je da se koriste kreme sa zaštitnim faktorom minimum 20, i da se nanose na svaka 2 sata, kao i posle ulaska u vodu. Skraćenica SPF je od ''sun protector factor'' i odnosi se na zaštitu od UVB zračenja.Nemojte da se zavarate da ste kad udjete u vodu zaštićeniji od dejstva zračenja, naprotiv. Posebno obratite pažnu na zaštitu kože lica. Odavno je dokazano da su upravo ovi zraci odgovorni za starenje kože, tako da će neadekvatna nega sigurno dovesti do ranije pojave znakova starenja kože, a to svakako svi želimo da odložimo. Ukoliko koristite i kremu i puder sa zaštitnim faktorom bićete zaštićeni onim od ova dva faktora koji je veći, sa naglaskom na to da se njihova dejstva ne sabiraju (ovo je možda glupa primedba, ali mislim da je korisna ... mada ... ) Ovde bi da naglasim da ova zaštita od zračenja nije sama po sebi dovoljna i da je potrebno kombinovati sa ostalim savetima, jer je jedino tako efikasna.
Uvek se pitamo koliko je kreme za sunčanje potrebno i dovoljno za zaštitu. Naučnici su došli do jedne vrlo proste šeme, potrebno je istisnuti po jednu traku preparata na prst i kažiprst a onda utrljati na svaki od delova tela koji zauzima po 9% ukupne površine. Ovo se odnosi na kreme i mleka za telo, ne na sprejeve.

• Obavezno je zaštititi i oči i glavu i što veći deo tela. Setimo se samo beduina koji su pokriveni od glave do pete, i tako se najbolje čtite od vrelog pustinjskog sunca. Nošenje naočara je bitno, jer je oko jedan od organa najpodložnijih oštećenjima sunčevim zračenjem. Volim da na ovu zaštitu glave i očiju i što većeg dela tela pri izlasku na Sunce gledam kao na modni izazov. Kombinacija, kapa, šešira, kačketa, naočara, marama, tunika i da sad ne nabrajam, može da bude jako zanimljiva kako za žene tako i za muškarce. Treba uvek spajati lepo sa korisnim, zašto da ne.

• Ako ste na plaži gledajte da budete što više pod suncobranom, u hladu, i da pijete što više tečnosti.

• Izbegavajte odlaske u solarijume. Često se ljudi da bi se pripremili za leto i otkrivanje delova tela, pripremaju tako što odlaze u solarijum. Veliki broj istraživanja je pokazao da je ovo višestruko štetna navika.

Štetni efekti sunčevog zračenja i kako postupiti kad do oštećenja dodje

Štetni efekti na kožu

Ja prva volim da pocrnim, i složićete se svako od nas voli da vidi taj efekat sunca na telu. Medjutim, to se može smatrati prvim oštećenjem kože. Organizam u stvari pojačava sintezu pigmenta melanina, čime se pravi mali štit u površnim slojevima kože. Sledeće je lako zadebljanje kože, a i jedan i drugi efekat imaju za zadatak da upiju što više štetnih zraka. Ako se izlaganje kože i dalje nastavi, dolazi do oštećenja ćelija, vezivnog tkiva pa i krvnih sudova. To za posledicu ima pojavu pega, fleka po koži. Preterano izlaganje na kraju dovodi do sušenja kože, ona postaje grublja i javljaju se na kraju bore.

Medjutim ako se izložimo suncu dugo i bez odgovarajučće zaštite rizikujemo da dobijemo i prave opekotine od sunca. Prvo se javlja lokalno crvenilo, stručno nazvano eritem kože, koje je praćeno osećajem zategnutosti kože zbog blagogo otoka i peckanjem. Kao ozbiljnija posledica mogu da se jave čak i opekotine drugog stepena praćene bolom, osećajem pečenja, pa i pojavom plihova i povećanjem telesne temperature.

• Prva pomoć kod opekotina od sunca
Ukoliko je koža samo crvena bez manjih plihova, potrebno je oprati je hladnom vodom (ne ledenom), eventualno premazazi nekim melemom na bazi bilja i zaštititi sterilnom gazom. Pri tome nikako ne koristiti lekove iz domaće radnosti (ulje, belance, so) jer sve što ide na opekotinu mora da bude čisto i sterilno. Ako se javi povišena temperatura ili bol na opečenom mestu, obavezno uzeti lek ptoriv bolova i povišene temperaqture. Ako temperatura ne spada, bol ne prolazi ili su opečeni dlanovi, lice, genitalni predeo i predeo oko rektuma, kao i ukoliko je opečena veća površina tela i postoje sitniji mehurići na opečenoj površini obavezno je javiti se lekaru. Ukoliko niste u mogućnosti da čoveka sa ovakvim povredama u najkraćem roku odvedete lekaru, prva pomoću ovom slučaju se sastoji kao što sma malopre navela u davanju lekova protiv bolova i povišene temperature, i još treba rastvoriti u litri vode 1g kuhinjske soli i 1.5g sode bikarbone.

Na osnovu ''pravila devetke'', može se lako orjentisati o površini opečenog dela tela izraženoj u procentima.

Štetni efekti na oko

Ukoliko oči nisu adekvatno zaštićene naočarima i izložene su duži vremenski period štetnom dejstvu zračenja, može se javiti crvenilo, pojačano suzenje oka, što bi bili znaci zapaljenja oka. Mogu biti jako bolne, u svakom slučaju su neprijatne, ali su reverzibilne i ne dovode do trajnijih oštećenja.Medjutim može doći i do pojave opasnijih komplikacija, kao što je katarakta, koje se mogu samo hiruški lečiti. Zbog svega ovoga uvek treba obratiti pažnju i na zaštitu oka.

Štetni efekti na organizam kao celinu

Naš organizam ima niz mehanizama kojima nastoji da održi nivo naše telesne temperature na normali. Ukoliko usled prekomernog izlaganja suncu dodje do poremećaja ovog mehanizma, dolazi do niza poremećaja od kojih su svakako najozbiljniji sunčanica i toplotni udar.
Do sunčanice dolazi usled direktne izloženosti glave a posebno potiljačnog dela tolim sunčevim zracima. Kao posledica zagrevanja glave i krvnih sudova u njoj, kao i pojkačanog znojenja, dolazi do poremećaja u regulaciji toplote tela i javljaju se prvi simptomi : jaka glavobolja i povišena telesna temperatura. Dalje dolazi do ubrzanog disanja, ubrzana rada srca, povraćanja, malaksalosti, zujanja u ušima i gubitka svesti, kao najteže komplikacije.

• Prva pomoć se sastoji u sklanjanju obolelog već prema mogućnosti u hlad, rashladjenu prostoriju i rashladiti ga. Sledeće je primeniti sve što je na rasolaganju da se on rashladi i time mu se snizi temperatura, recimo primenom hladnih obloga, laganim polivanjem hladnom vodom. Ukoliko je pacijent svestan i ne povraća treba mu dati da pije što više tečnosti, kao i neki od lekova za obaranjepovišene temperature. Potrebno je stalno proveravati visinu telesne temperature, i svakako pacijenta što pre transportovati do lekara, makar na rutinski pregled.

Autor: Dr Jelena Jović