Aronija je prava riznica biološki aktivnih spojeva (preko 300).

Za ovu , čudesnu biljku čiji plodovi podsećaju na borovnicu, stručnjaci kažu da je tako jak oksidans da ako popijete samo jedan litar njenog matičnog soka,je isto kao da ste pojeli 100 kilograma jabuka.

Popularnost aronije poslednjih godina toliko je porasla da je ova biljka za kratko vreme uspela da sa trona potisne i čuvenu aloju. Aroniju preporučuju nutricionisti, a i lekari blagonaklono gledaju na njenu upotrebu. Najnovija istraživanja pokazuju da upotreba ploda i proizvoda od aronije (sok, čaj, vino) imaju pozitivna dejstva u lečenju određenih bolesti savremenog doba. Istraživanja govore da plodovi aronije sadrže velike količine biofenola, tanina, katehina, flavonida, antocijanina (najviše od svih dosad poznatih voćnih vrsta), folnu kiselinu, vitamine A, C (8-10 puta veću koncentraciju nego u južnom voću), B2, B6, B9, E i veoma redak vitamin P, kao i betakaroten, kalijum, kalcijum, gvožđe, mangan, molibden, jod i fosfor. Plod aronije je bobica, oporog i pomalo kiselo-slatkog ukusa. Najviše liči na borovnicu, a naziv sibirska borovnica dobila je iz dva razloga. Prvi je taj što je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, prvo dospela u Sibir, a drugi zbog toga što je otporna na veoma niske temperature (i do -45°C).

Severnoamericki Indijanci koristili su aroniju za ishranu tako sto su plodove sušili ili mleli pa ih kombinovali sa mesom i kao dodatak pogačama. Sveže plodove upotrebljavali su najčešće kao lek za stomačne tegobe, a čaj od listova aronije za vidanje rana.

Raste i u obliku grma i može dostići visinu od oko dva metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je oporijeg ukusa od borovnice. Najčešće se upotrebljava prerađena kao sok, čist ili mešan sa drugim slađim sokovima, ili kao sastojak pekmeza, kolača, čokolade, mlečnih proizvoda, ali i kao izvrstan liker, rakija ili vino.