Zdravo i ukusno, a jednostavno pripremljeno, ono je što u svega nekoliko reči oslikava rusku nacionalnu kuhinju.

Na površini od preko sedamnaest miliona kvadratnih kilometara, proteže se Rusija, nekadašnja velesila i najprostranija država na svetu. Od severnih tundri, preko planina i ravnica, pa sve do stepa na jugu, toliko velika zemlja morala je biti zemlja raznolikosti i raznovrsnosti, kako u pogledu klime i reljefa, tako i kada je u pitanju hrana koju ljudi spremaju i jedu.

Rusku nacionalnu kuhinju karakteriše upotreba žitarica, voća, povrća, ribe, mesa i mlečnih proizvoda, kao i veoma jednostavna priprema. Zato i kažu da je kuhinja Rusa veoma zdrava i raznovrsna.

Ruski tradicionalni obrok veoma je sličan našem, makar po jelima iz kojih se sastoji. Obrok započinje predjelom, sledi supa, zatim glavno jelo sa salatom i na kraju dezert. Naravno, reč je o trdicionalnom ručku, dok doručak u većini slučajeva podrazumeva kašu. Kaše su možda najtipičnije za rusku kuhinju. Gotovo svaka porodica jede za doručak griz, pirinač, heljdu, pšenicu ili ječam skuvan na vodi ili mleku, kao slatku ili slanu kašu. Kaše se služe i kao obavezan dodatak nekim jelima. Ruskinje veruju da, između ostalog, besprekoran ten i dobro varenje duguju kašama.

Kada je reč o ruskim supama, to su u stvari raznovrsne čorbe, šči, boršč, rasoljnik i slično, koje se prave od raznog povrća i sa zaprškom, a uglavnom se jedu sa kiselom pavlakom. Šči je najpoznatija ruska čorba i pravi se od kupusa, dok joj je odmah za petama i boršč, supa od cvekle. Kao dodatak uz njih se služi jedno od omiljenijih ruskih jela - kaša od heljde, koja je bogata gvožđem.
Zbog hladne klime u Rusiji prevladava korenasto povrće i kupus. Povrće se jede sveže ili se od njega priprema zimnica, a uz kupus se jedu i repa, rotkva, krastavci, gljive i krompir. Konzumacija ostalog povrća uglavnom zavisi od godišnjeg doba u kome ono uspeva.

Stroganoff

U ruskoj kuhinji dominira crveno meso, govedina, jagnjetina, svinjetina, ali često pripremaju i živinu. Omiljeni način pripreme, kada je meso u pitanju, je u pećnici i da je u komadu, jer tako ostaje sočno. Najpoznatiji ruski mesni specijalitet je govedina Stroganoff , jelo s mesom izrezanim na rezance. Njegovu slavu sledi pileći file Pojarski, odrezak od usitnjenog pilećeg filea, hleba i slatke pavlake, paniran u jajetu i prezlama i ispržen na maslacu. Živina, meso, čak i riba, prave se obično nadeveni nekim bogatim nadevom, koji je u isto vreme pun vitamina. Rusi jedu puno slatkovodnih i morskih riba: grgeča, bakalara, lososa, haringa, slanika, srdele i jesetre. Kavijar je najpopularnije i najdelikatesnije rusko jelo. Uz tartufe, kamenice, guščiju paštetu i nezaobilazan šampanjac, kavijar je privilegija najviših slojeva.

Najbolji je kavijar onaj bisernosive boje od ikre jesetre. Kavijar od lososa crvenkaste je boje, a postoje i manje cenjene vrste kavijara, dobijene od ikre drugih riba. Pre posluživanja kavijar se mora dobro ohladiti, na tanjirić položiti do vrha punu kašiku ikre i priložiti tost, maslac, četvrtinu limuna i čašicu votke. Najpre se popije votka, a zatim treba namazati prepečeni hleb maslacem i kavijarom i poprskati limunovim sokom i užitak će biti kompletan. Makar tako rade u Rusiji!

Hleb je gotovo obvezni deo ruske trpeze, a mešani hleb je omiljen među Rusima. Specijalitet novijeg datuma je raženi hleb. U Rusiji možete probati borodinski, rizhski, kishinevski, darnitski, arnautski, orlovski ili slavjanski hleb, koji se osim u vrsti brašna razlikuju i u dodacima, npr. semenkama, korijanderu, melasi, vanili... Najpoznatija ruska peciva su pirozi i piroške, a pripremaju se od kiselog testa s raznovrsnim nadevima.
Koliko je hleb važan na ruskoj trpezi i u ruskoj tradiciji, govori jedan zanimljiv običaj koji se praktikuje na ruskim venčanjima. Naime, mlada i mladoženja, uzimaju veknu hleba i grizu je bez korišćenja ruku. Ovo se pretvara u lepršavu igru, a kažu, kome ostane veći komad, biće glavni u kući.

Što se salata tiče, najpoznatija je Vinegret salata, a takođe jako poznata je i gruzijska salata od pasulja i oraha, za koju kažu da ima agrodizijačka svojstva. Uglavnom su to, za naše podneblje, neobične salate, sa slatko-slanim kombinacijama. Svetsku slavu su dostigle Olivier i Orlov salate.

Kada govorimo o ruskim poslasticama, danas preovlađuju slatki hlebovi, torte, kolači i palačinke, ali ukoliko boravite u Rusiji neizostavno morate probati neku od čuvenih, starih ruskih poslastica, kao što je kisel, svojevrsni žele od suvog i bobičastog voća, melase i mleka. Među tipične ruske deserte spadaju i blini, ruske palačinke iz kvasnog testa s pšeničnim i heljdinim brašnom, kao i gogol mogol krem od žumanaca, konjaka, šećera, narandžinog likera i limunovog soka.

Najpoznatiji ruski mlečni proizvod je kefir, napitak od ukiseljenog kravljeg mleka, u čijem nastajanju važnu ulogu imaju kefirove gljivice. Kefir se najviše konzumira na Kavkazu, gde su ljudi vrlo dugovečni, a tajnu dugovečnosti pripisuju upravo tom napitku. Poznato je izvrsno rusko kiselo mleko.

Kada se spomenu Rusi i piće gotovo uvek se prvo pomisli na votku. I mada Rusija jeste domovina ovog napitka, najpopularnije piće u Rusiji ipak je čaj. Čaj Rusi piju više i od votke. Ruska čajanka je društveni događaj sa čajem i kolačićima čija je tradicija započela još u sedamnaestom veku. Nacionalni simbol, ruski samovar iliti čajnik, danas je samo uspomena na rusku prošlost.
Kvas je uz votku i čaj nacionalno rusko piće, fermentirano, vrlo jednostavno i s niskim udelom alkohola. Dobija se od hleba, jabuka, krušaka... Manje je poznato da se u Rusiji od votke pripremaju izvrsni likeri, recimo nalivka, liker s dodatkom bobičastog voća i nastojka, liker s dodatkom mirisnih trava.

Uglavnom hladna klima i surovi uslovi u pojedinim krajevima zemlje, diktirali su način ishrane zasnovan na energetski bogatim namirnicama, kao što su žitarice, crveno meso, krompir... Baš zbog toga, najpopularnija pića u Rusiji i jesu upravo ona koja, svako na svoj način, mogu najlakše da zagreju - votka i čaj. Ali Rusi ne bi bili Rusi, kada svojoj trpezi ne bi udahnuli neku posebnu draž, što zbog vekovima stare tradicije i bogate kulture, a što zbog veselog duha i srdačnosti kojom vas ubede da sipate još jedanput, čak iako više niste gladni!

Autor:Jasmina Jovanović-Arsić