Katarina Popović Midžina (1828. - 1902.) je bila spisateljica i autorka poznatog kuvara, objavljenog 1878. godine.Potiče iz ugledne porodice Petrović, koja je po nadimku nazivana Purgermajstorova, što bi moglo da znači da je predak bio gradonačelnik ("birgermajster"). Udala se u uglednu kuću Konstantina Popovića Komoraša, za njegovog najstarijeg sina Dimitrija, zvanog Midža, pa je i ona u novosadskoj građanskoj sredini prozvana Midžina (ili Midžinica).
U Popovićevu kuću dolazila je još kao devojka, družeći se sa ćerkom Komoraševom Anom.Bila je lepa i vesela devojka, darovita i inteligentna, i lako se uključivala u zabave i pozorišne predstave koje su u Komoraševoj kući i kafani 'Kod fazana' priređivane. Muževnom i druželjubivom Midži nije mogla da promakne tako privlačna devojka, zaljubio se u nju i isprosio je.
Kad se udala, napisala je i objavila Veliki srpski kuvar . Veliki srpski kuvar Katarine Popović Midžine bio je pravi hit kada se pojavio krajem 19. veka u knjižarama. Kako je sama autorka tada izjavila, pri pisanju se služila beleškama svoje majke, Natalije Naničke Petrović, koja je „bila na glasu sa svoje veštine kuvanja“. Takođe, iskoristila je i iskustva svojih prijateljica, a prenela je poneki recept i iz najboljih stranih kuvara i evropskih ženskih žurnala. Sve recepte koje je objavila u Velikom srpskom kuvaru, i sama je okušala, te je njena preporuka da je kuvar „pouzdani rukovođa svakoj domaćici“, primana s velikim poverenjem.
Srpski ajvar se priprema po razlicitim receptima naših domaćica. Ovaj Katarine Popović Midžine je jedan od najstarijih:
"Tri poveća modra patlidžana metnu se na jaku žeravicu da se peku. Na svaki patlidžan uzmu se 4 babure paprike i ispeku na ploči od ognjišta („šparherdu"). Kad oboje budu pečeni, metnu se paprike u hladnu vodu, a patlidžan se oljušti (najbolje malom srebrnom kašikom), pri čemu se mora paziti da se meso u pečenom patlidžanu ne ogaravi ljuskom, a da na njemu od iste ni mrvice ne ostane. Tada se i sa paprika nožem gornja koža sljušti, metnu i paprike i patlidžan u drven avan u kome se pre toga utuklo 2-3 češnja bela luka, smesa se drvenim tučkom dobro utuče da bude podjednako sitna, saspe u činiju, doda tri na trenicu utrvene glavice crna luka, prema ukusu se osoli i sirćetom okiseli, naspe 3 kašike fina ulja (zejtina), dobro izmeša, saspe u staklenu činijicu, prelije odozgo još malo uljem i nosi na sto.
Ko nema srebrne kašike, neka pomenuti posao obavi drvenom ili staklenom kašičicom, ili kašičicom odnosno nožem od roga. Ovaj ovako načinjen ajvar može se na hladovini održati nekoliko dana."
