"Oj, badnjače, badnjače, ti, naš stari rođače,
Dobro si nam došao i u kuću ušao!..
Ti nam Hrista objavljuješ, Njega slaviš i kazuješ!
Mili srpski badnjače, ti, naš stari rođače!.."

Na Badnji dan u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta.

Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva ili tri a ponegde i devet, a negde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući. Uglavnom je to značilo da se odseče jedna grana drveta, koja bi se tako cela nosila kući, ili se prvo kresala na više jednakih ili nejednakih delova.

Kad se vrate kući sa badnjakom,muškarci lože vatru i pristavljaju pečenicu,dok domaćice mese kolače i sva ostala jela za božićnu trpezu.

Badnje veče. Na Badnji dan uveče, čim padne mrak, domaćin unosi u kuću badnjak i slamu. Kada stupi preko praga, on pozdravlja ukućane rečima: "Dobro veče! Čestit Božić, srećno Badnje veče!" Domaćica i deca ga dočekuju unutra i pri tome posipaju pšenicom otpozdravljajući mu.

Badnjak se stavlja na ognjište ili peć i deo se odmah loži (u današnjim gradskim uslovima, gde ovo nije lako izvesti, loženju badnjaka može se prisustvovati u crkvenoj porti). Jedna grana badnjaka stavlja se uz istočni zid kuće, odnosno u ugao gde se se nalaze ikone i kandilo.

Slama se unosi zajedno sa badnjakom ili posle njega, i posipa po celoj kući, ili makar u prostoriji u kojoj je postavljena svečana trpeza. Ona simvolizuje slamu u pećini u kojoj se rodio Hristos. Ispod badnjaka ili u slamu pod stolom za kojim se večera ostavljaju se slatkiši i pokloni za decu.

Stari je običaj da kada se u kuću donosi slama kojom će se zastrti podovi neko od starijih kvoca, a za njim idu deca i pijuču. Domaćin koji donosi slamu pri tome baca raznovrsno žito, kojim tobože hrani svoje piliće. Ovo kvocanje i pijukanje ima sledeće simvolično značenje: kao što kvočka pod krilima prikuplja svoje piliće i zagreva ih materinskom ljubavlju, tako je Hristos došao da sve ljude sabere u jedno i ukrepi Svojom ljubavlju; i kao što se pilići hrane žitom, tako je On ljude nahranio i napojio Svojom naukom, jer je govorio: Ko je gladan neka dođe k Meni i Ja ću ga nahraniti, i ko je žedan neka dođe k Meni da pije vode žive.

Običaj je da se na Badnji dan uveče od glavice crnog luka iscepa dvanaest belih ljuski. Stave se na prozor i u svaku se sipa po malo soli. Tu ostanu da prenoće.

Sutradan, na Božić, najstariji član porodice sam prilazi prozoru, razgleda i zapisuje redom. U kojoj ljusci ima vode, u tom mesecu biće kiše. Ako je neka ljuska suva, i taj mesec biće suv. Tako se zapiše vreme za celu godinu.