Zapadno od sela Biskuplje, u predelu Manastirište udaljenom oko 1,5 kilometar od sela do kojeg vodi lep makadamski put, sveti je i lekoviti izvor Daščara. Smešten je u živopisnom pejsažu koji čine šumovite strane brda i uzani ravni prostor. Padine su obrasle gustom šumom, a posebno zapadna, u čijem je podnožju vrlo jak izvor. Iza tog uzvišenja je Veliko brdo, čija visina dostiže 311 metara, a na njegovoj drugoj strani je selo Kurjače s manastirom Nimnik.
Predeo Daščare neodoljivo podseća na pejsaže mnogih manastira, manastirišta i svetih voda u Braničevu i navodi na pomisao da je tu nekada bio manastir, ali davno porušen, tako da nije sačuvan u kolektivnom pamćenju.
U celom tom podunavskom pojasu, od ušća Morave do Golupca, bila su velika i veoma bogata sela: Subotica, na ušću Morave, Petka, Klenčika (između Kličevca i Zatonja), Kostolac, grad Braničevo, Dobrujevica u dolini Mlave, Kiseljevo, Hram, Požežena. Istovremeno, tu je bio i čitav niz manastira: Rukumija, Nimnik, Dušnik (između Biskuplja i Rečice), manastir Sv. Arhanđela kod Kumana, manastir Svetog Vavedenja. A malo južnije: manastiri Bukovik kod Bara, Peščanica kraj današnje Pečanice, Panjevac kod Klenja i Tuman.
Sveti izvor Daščara svakako je u poštovanju od dalekih vremena, a prema procenama arheologa već oko 7000 godina. To, što nema predanja o njemu možemo objasniti samo seobama ovdašnjeg stanovništva i prekidima u kontinuitetu življenja. Bežanjem prethodnih stanovnika pred turskim pogromima nestajala su i predanja, pa su novi stanovnici zaticali samo svete izvore, manastirišta i crkvišta, bez mogućnosti da o njima nešto više saznaju.
Prema kazivanju starijih ljudi u selu nad izvorom je dugo postojala kapela plotara, koju je sagradio Stoka, predak današnjih Stokića u Biskuplju. Obnovljena je 1989. godine, kada je sagrađena od čvrstog materijala današnja kapela dimenzija 6 h 4 metra. Izvor je oduvek bio posvećen Svetoj Petki (Trnovoj), i na njen dan se svakog 8. avgusta po novom kalendaru ovde okupljao silan svet iz velikog broja okolnih mesta. Od 1991. godine to se ponovo čini.
Ranije su posetioci iz udaljenih sela dolazili uveče da bi prenoćili u posebno za to sagrađenoj zgradi i ujutru rano izlazili na svetu vodu da se umiju. Sada dolaze u rano jutro, pre izlaska sunca, automobilima i traktorima, umivaju se, mole Bogu i piju vodu.
Bezbrojni primeri izlečenja od očnih bolesti i ekcema potvrđuju njeno lekovito delovanje. Prema kazivanju posetilaca, pomaže i u lečenju psorijaze.
Svetost mesta potiče iz prethrišćanskih vremena, kao i svetost Mininih voda kod Požarevca pa i nekih drugih izvora u Braničevu. Prostor je tabuisan, pa se smatra velikim grehom sečenje okolne šume i odnošenje bilo čega sa ovog mesta. Veoma je živo sećanje na slučaj jednog Biskupljanina, koji je pre 20-tak godina uzeo neka drva sa svetinje i odneo svojoj kući. Kažu da je istoga dana oslepeo, a progledao je tek kada je drva vratio i umio se svetom vodom.
Vernicima Biskuplja i okolnih sela ostaje da sačuvaju ovaj sveti izvor od svakog skrnavljenja i ne dozvole da se u njegovoj blizini grade objekti koji će narušavati svetost ovog lepog i prijatnog mesta, što se kod nas, inače, može dogoditi.
Autor: Predrag Mirković
