Lučindan je dan posvećen Svetom aostolu i jevanđelisti Luki, rodom iz Antiohije. Pisac jednog od jevanđelja živeo je u prvom veku. Posle smrti apostola Pavla, Sveti Luka je propovedao jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i Grčkoj. Živopisao je tri ikone Bogorodice, a slikao je ikone apostola Petra i Pavla. Smatra se osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Za njegove mošti veruje se da su čudotvorne i čuvaju se u Carigradu.

Na Lučindan se puštaju ovnovi da skaču na ovce. Kad se primeti da ovce zatežu, veruje se da će biti teška zima. Ako ovce lakše prihvataju ovnove, proleće ranije dolazi. Čobanima se daje svečana, bolja užina ili im se nose pite koje u Hercegovini zovu pazarice. U srpskoj Bosni skupi se više čobana i napravi se čobansko veselje. Ponegde, kao u hercegovačkim mestima Borča i Zagorje, pre nego što puste ovnove među ovce, čobanima se iznosi cicvara. U Srbiji ovog dana koncima opasuju torove da vukovi ne dave stoku, uz reči : "Ide Luka,eto vuka!" ili "Sveti Luka - sneg dohuka!", jer nastupa zima kada se vukovi približavaju selima. 

U južnoj Srbiji po prvom gostu ili posetiocu koji uđe u kuću gataju kakva će godina, odnosno zima biti. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke. Slavi se kao krsna slava.

Autor: Dragomir Antonić, etnolog