Povest ove čudotvorne ikone je veoma zanimljiva. Nju je po predanju slikao sv. apostol i jevanđelist Luka, u Getsimaniji kraj groba Presvete Bogorodice, 48. godine.
U Carigrad ju je 460. preneo vizantijski car Lav Mudri, tu je boravila u hramu Majke Božje sve do 898. kada je poslata u Herson, na Krim. Nju je tamo dočekao sam ruski knez, sv. Vladimir, koji se pred njom krstio, o čemu postoji zapis, i otpočeo sa krštavanjem ruskog naroda. Oko 989. ikona se nalazila u Velikom Novgorodu, odakle je preneta u Nikeju. Nju je od carigradskog patrijarha dobio na blagoslov sv. Sava Srpski, kada se hirotonisao i doneo je u Srbiju. Po prenosu patrijaršije u Peć, tamo je i ova svetinja dobila svoje mesto i od tada se naziva Pećkom. Ikona stoji u naročitom tronu i okićena je mnogobrojnim dragocenim ukrasima, kao zahvalnost onih, čije su molitve pred njom uslišene.
Ikona Majke Božje je učinila mnoga čuda u gradu Peći i uopšte u narodu: sačuvala ga od kolere, bila mu uteha u vekovima robovanja, radost u žalosti, lekar u bolesti, prijatelj u nevolji, ohrabrenje u stradanju i na samrti. Srbi su je oduvek bezgranično voleli, Turci se odnosili prema njoj korektno i sa poštovanjem, a Albanci čuvali Patrijaršiju i prema ikoni gajili strahopoštovanje.
S vremena na vreme ikona je nošena po srpskim krajevima, gde je posećivala domove vernika, u njima konačila i pred njom su čitane danonoćne molitve. Pre sedamdeset godina bila je i u Beogradu, neobično svečano dočekana, o čemu je pisala sva tadašnja štampa. Kasnije je posetila i Zemun. Ovoj ikoni je posvećen poseban Akatist, delo mitropolita Mihaila iz 1894. godine. U njemu je i pripev: Raduj se zaštitnice i spasiteljko roda srpskoga, krstonosnoga! U Peći je u prošplosti na praznik ikone Bogorodice Pećke čudotvorna ikona nošena u litiji kroz grad, od kuće do kuće srpskih domaćina koji su je svečano dočekivali.
