Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Polaganje pojasa Presvete Bogorodice. Po Uspenju Bogorodičinom, Sveti Toma u njenom grobu pronađe samo pojas,koji je čuvao kao najveću relikviju do kraja života.Kasnije je taj pojas u kovčegu prenesen u Carigrad.
Kovčeg nije otvaran do vladavine Lava Mudrog. Njegova žena iznenada duševno obole i nisu joj mogli pronaći leka.Jedne noći ona usni kako joj Sveti Toma savetuje da se opaše bogorodičinim pojasom i da će odmah ozdraviti.Lav Mudri izmoli od patrijarha milost i kovčeg bi otvoren,carica Zoa ostavi pojas oko sebe i bi isceljena,a priča o tom događaju kreće u svet.
U Srba,ovaj praznik najviše poštuju žene.Poste da bi lakše rađale,a nerotkinje jednoniče i odlaze u crkve i manastire posvećene Bogorodici i da je mole za milost.
U Hercegovini se priča da je neki Mitar Crepavac jedne večeri, u povratku iz lova,zatekao ženu upletenu u trnje.Pomogao joj je da se izvuče,a ona mu se predstavila kao Bogorodica i upitala ga koju želju želi da mu ispuni.Mitar nije bio načisto da li je to stvarno Majka Gospodnja, ali pade na kolena i ispovedi se,reče svoju nesreću,kako on i žena ne mogu da imaju dece.Bogorodica naredi da je odvede svojoj kući,tamo je žena lepo dočeka,a kad večeraše gošća ustade i dade im neke trave koje nisu do tada videli,reče da su nebeske,pokaza im kako da ih skuvaju i piju tri dana po Maloj Gospojini. Kako im to pokaza,tako nestade. Mitar i njegova Zorka poslušaše gošću da i kroz godinu dana dobiše trojke. Mitar ode u crkvu, posavetova se sa sveštenikom i odluči da umesto dosadašnjeg imena uzme ime Bogda, a praznik poče da slavi kao krsnu slavu.
Ovaj dan se slavi kao krsna slava.
Autor: Dragomir Antonić