Prestonica Srbije oslobođena je posle trogodišnje okupacije u Prvom svetskom ratu, a poslednji okupatorski vojnici povukli su se preko pontonskih mostova na Savi u Zemun u ranu zoru.

Ove trupe uspele su da 1918. za svega mesec i po dana od proboja Solunskog fronta, u noći između 14. i 15. septembra, oslobode celu tadašnju Srbiju i 1. novembra osvanu na ulicama glavnog grada i tako prodru čak 600 kilometara u dubinu okupirane teritorije. Gonjenje je odmah nastavljeno preko Save i Dunava.

Cela Srbija oslobođena je 3. novembra 1918. godine.

Bitka za konačno oslobojenje Beograda, samim tim i citave Srbije, pocela je, prakticno, probojem Solunskog fronta. Posle artiljerijske pripreme koja je počela 14. septembra 1918. u na celom frontu, Prva i Druga srpska armija, ojačane sa dve francuske divizije, savladale su grcevit bugarski otpor, probile front, a od 20. Septembra preduzele snažno gonjenje ka Vardaru.

Proboj fronta je naterao bugarsko-nemacke snage da se hitno povlace. Druga armija je vec 25. septembra zauzela Stip, zatim Kocane i Ovce Polje. Prva armija je oslobodila Veles. Oslobodjeno je i Skoplje. Posle 15 dana ratovanja, Bugarska je kapitulirala 29. septembra. Prvog oktobra je oslobođen Nis.Neuspeh na Makedonskom frontu je označio početak kraja.

U okupiranom Beogradu je trajala bestidna pljacka, koja je pripremana jos proleca 1918. Još u vreme završetka priprema za proboj Solunskog fronta, u najvećoj tajnosti je neprijatelj završio popis „pokretnog blaga“. Da bi pljackanje teklo neometano, sakupljeno je 250 talaca pod pretnjom da će svi biti pobijeni ako bi građanstvo sprečavalo „hrabre“ austrougarske vojnike u pljackanju Beograda.

Ono što nisu opljackali Austrijanci, dovrsili su Nemci, pljackajuci tokom poslednjeg dana boravka na teritoriji Beograda sve radnje od Terazija do Slavije, prekinuvsi struju i vodu, porucivsi Zelezničku stanicu i most na Savi.

Kada su u pestanskom pristanistu zarobljeni bivši guverner Srbije fon Reme Berenfeldski i njegov načelnik štaba pukovnik Hugo Kerhnave, izjavili su da su po dobijanju naređenja za evakuaciju, u Juznu Madjarsku poslali „sve što se moglo prevesti ladjom ili zeleznicom.

Glavni grad Srbije je bio prva i jedna od najvecih urbanih zrtava u Prvom svetskom ratu. Konačno se desilo ujedinjenje i stvaranje države Juznih Slovena, i Beograd je postao prestonica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Predsednik Francuske Republike je dve godine posle oslobođenja, 21. decembra 1920. odlikovao Beograd za hrabro držanje u ratu „Krstom viteza legije časti“.3. novembra je citava Srbija bila oslobodjena, uz strahovite gubitke. Mala, ali ponosna Kraljevina je izgubila 1.244.000 ljudi (842.000 civila i 402.000 vojnika), što znači 43% svojih građana, uz materijalnu štetu od oko šsst milijardi zlatnih franaka. Ovakav demografski kolaps se desio samo jednom u srednjem veku u nemačkim i zapadnim slovenskim pokrajinama tokom Tridesetogodišnjeg rata od 1618. do 1648.