Ne može da se zamisli srpsko domaćinstvo na selu bez tarabe. Iako ih danas često zamenjuju žičanim, kovanim i betonskim ogradama, taraba i plot su obeležje kuće,imanja domaćina, u širem smislu to je obeležje srpstva.
Starost srpskih taraba i njihova simbolika u obeležavanju nacionalnog identiteta se ne dovodi u pitanje. Ako krenete putevima kroz sela Šumadije, preko planine Jelice, ili na srpske lepotice Zlatibor,Kopaonik,Zlatar... videćete višedecenijeske tarabe, svaka od njih ima svoju ,,priču,, ali o njima treba znati:
Taraba i plot se često ne razlikuju – i jedno i drugo je ograda od prošća, dasaka, letava ili upletenog pruća, s tim da je taraba uglavnom sastavljena od letava, a plot od prošća između kojeg je upleteno pruće. Prošće, proštac je uzani kolac, letva koja je sa jedne strane zašiljena i pobodena u zemlju, i to je osnova tarabe (plota). Dobar je bagremov proštac, ali od hrasta boljeg nema. Kad se proštac pobije u zemlju, onda se zakucavaju letve ili se upliće pruće, najbolje vrbovo, koje je najžilavije. Dobro upleten plot traje i sto godina, a za pletenje 350 metara plota potrebno je nedelju dana. Slika srpskog sela neodvojiva je od plota i tarabe.
Izreka : Držati se k'o pijan plota znači: tvrdoglavo se nečeg držati, preterano ustrajavati na nečem, pasti, pljosnuti kao proštac – pasti celom svojom dužinom.
