Glumac Nebojša Glogovac rekao je, u intervjuu za RTS, koji je sa njim uradila g.đa Sandra Perović, da je Dražu Mihailovića u seriji „Ravna gora" pokušao da dočara kao čoveka koji se časno borio za svoju otadžbinu. Bio je vojnik kada je to bilo pitanje dostojanstva, istinskog patriotizma i rodoljublja, ističe Glogovac.

Nebojša Glogovac važi za glumca kome reditelji poveravaju najkomplikovanije zadatke. često igra tragične likove i pojedince sa prostora bivše Jugoslavije opterećene socijalnim nepravdama i ratom. Od večeras ga gledamo i u seriji Ravna gora u kojoj glumi Dražu Mihailovića.

Igrate ulogu koja je do sada igrana na jedan način, koji je bio ideološki obojen. Da li vam je bio izazov da lik Draže Mihailovića igrate u jednom drugačijem svetlu?
To kako je do sada rađeno je bilo pod krutim okvirima cenzure i propagande druge strane tako da nije moglo da bude predstavljeno na pravi način.
Ovo je prilika da oslobođeni te vrste okolonosti možemo da pričamo priče kako dokumenti i neki izvori tvrde da je bilo, odnosno kako slobodno istraživanje te teme donosi kao zaključak i kao nekin način da se ta priča ispriča.
Kad je nešto jako dugo zabranjeno i pod nekim zvonom onda je i normalno kada dođe neko drugo vreme da to možemo da ispričamo. Onda to deluje kao neka egzotika, a ustvari je trebalo oduvek tako da se priča.

Kakvog Dražu gledaoci mogu da vide u seriji?
Na osnovu svih tih izvora, dokumenata, priča i raznih puteva kako sam dolazio do elemenata lika trudio sam se da dočaram lik čoveka koji se od Solunskog fronta do Drugog svetskog rata bori za svoju otadžbinu. Neko ko je profesionalni vojnik koji je odlikovan za hrabrost mnogo puta i ko je bio vojnik kada je to bila ozbiljna čast. Kada je to bilo pitanje dostojanstva, istinskog patriotizma i rodoljublja.

Neko ko je zbog toga mnogo puta bio u životnoj opasnosti, visoko obrazovan vojnik u francuskim vojnim školama. Nešto od svega toga sam pokušao da utkam u taj lik u neko samoosećanje dok igram Dražu Mihailovića. Nadam se da sam uspeo u tome i da će gledaoci uspeti da vide živog čoveka.

Jako je malo podataka, poput živih slika Draže Mihailovića iz kojih bih ja kao glumac mogao da saznam o njegovoj gestikulaciji, o njegovom ritmu govora, o vrsti karaktera na osnovu glasa, izraza ili pokreta.

Toga ima užasno malo i obično se svodi na onaj zapis sa suđenja koji je opet jedna ekstremna situacija koja ne govori dovoljno o svakodnevnom karakteru tog čoveka.
Fotografije su mi značile jako puno. Takođe i par snimaka, istorijska građa i dokumenti.
Pokušao sam da napravim čoveka kakav bi on mogao da bude. Ne znam da li je zaista takav. Imamo tog vojnika i imamo čoveka koji je bio, kako ga neki ljudi opisuju, setan.
Opisuju ga i kao čoveka koji je bio zamišljen u svojim problemima, kojih nije bilo malo ako uzmemo u ozbir porodicu, stradanje dece, supruge koja je tri puta vođena u logor, vraćena i živela na ivici bede do kraja života.

Govorili su i da je bio jako društven čovek, da je u dvorištu njegove kuće, na Crvenom krstu, uvek bilo veselo, puno dece i zabave, iako nije bilo para i bogatstva. Te i razne druge podatke sam pokušao da utkam u taj lik. Videćemo koliko sam uspeo.

I pre nego što je počela da se prikazuje Ravna gora je izazvala kontroverze. Kakve reakcije očekujete nakon prve epizode u kojoj se pojavljujete u ulozi Draže Mihailovića?
To je jako čudno i to je dosta zanimljivo kao i primer proučavanja mentaliteta i posebnog nivoa nastupanja i donošenja suda o nekim stvarima koje još nisi video. Protesta je bilo još pre početka snimanja.
Meni zaista deluje neozbiljno da donosiš sud o nečemu što još nije ni napravljeno, a onda kad je napravljeno još nisi ni video i već si spreman za osudu i kritike. To mi zaista deluje neozbiljno.