Najveći gubitnik je onaj ko prestane da pokušava, kaže Anica Dobra, koja svom bogatom opusu dodaje još jednu ulogu, i to u filmu „Enklava" Gorana Radovanovića, čije je snimanje u toku.

Novi Radovanovićev film bavi se životom srpske zajednice u izolovanim enklavama na Kosovu, gde se u školu ide u oklopnim transporterima, gde čovek može biti onemogućen da obavi sahranu... U toku je snimanje na lokacijama u Valjevu i okolini.

- Čim sam pročitala scenario, što bi se reklo, uhvatilo me je. To je priča o patnji, (ne)razumevanju, (ne)sreći, normama... A oduševljena sam lokacijama. Uživam upijajući krajolik - kaže Anica Dobra.

Razgovaramo o liku koji igra. Na tren se zamislivši, veli da je to žena kakvih ima oko nas.

- Mađioničar. Mađioničar u odnosu na vreme u kojem živi jer ima porodicu, dete, težak život, a ipak nekako sve uspeva. Hrabra je. Ona se usudila! Ima snage da ide dalje i ima metod - kroz ljubav, tačnije kroz davanje. To su žene koje vuku život napred. I to ljubavlju. Ključni likovi u priči su dva dečaka. I dok ekipa ne krije reči hvale za Aničino glumačko umeće u oblikovanju datog lika, ona, ozbiljno i ležerno u isti mah, veli:
- Svaku ulogu valja raditi kao da je prva ili poslednja, što, naravno, nije garancija da će film biti dobar, ali na nama je da probamo da damo sve od sebe.
Govorimo potom o (ne)mogućnosti promene:

- Čovek treba da krene od sebe, verujem da bi sve, od najsitnijeg do najkrupnijeg bilo bolje kada bismo krenuli da menjamo stvari, ali od sebe. Šta čoveka sprečava? Možda to što odustaje, prestaje da pokušava. Pokušamo jednom - ništa, drugi put - opet ništa. I onda stane. A najveći gubitnik je onaj ko je prestao da pokušava.
Po IMBD-u, ovo je njen 91. film.

- Još imam početničku trenu, nedoumice, uzbuđenje... Inače, do ovog filma je došlo zato što je ministarstvo pretprošle godine uplatilo neki novac, što je omogućilo da dobije koprodukciju. Ovo je verovatno jedan od poslednjih filmova koji je dobio neke pare te može da se realizuje. Proći će i ovo, ali ne samo od sebe
Pričamo o vremenu u kojem živimo, o činjenici da je najbolnije i najproblematičnije to što nema vrednosnog sistema, parametara, orijentira...
- Treba proći kroz to sačuvavši kičmu, a mi smo bogami izdresirani da prođemo kroz sve i svašta i da sačuvamo svoje dostojanstvo, mislim onaj ko to hoće. Kultura se tretira kao deo problema, a ne kao deo rešenja ili rešavanja. To je ključ. Od onih sam koji veruju da će to proći, ali ne samo od sebe. Niti će proći ako samo brinemo. Briga je često izgubljeno vreme. Treba nešto činiti, tiho i pametno. Da ne bismo bili gubitnici, pre svega zbog naše dece - kaže Anica Dobra.

Autor:Tatjana Nježić