Srpska književna zadruga danas je predstavila knjigu intervjua Mome Kapora od 1991. do 2000. pod naslovom "Sentimentalni rat i mir Mome Kapora" koju je objavila u koprodukciji sa Zadužbnom "Momčilo Momo Kapor" koju je osnovala udovica Ljilja Kapor.
Izbor iz intervjua datih tokom ratnih godina načinili su u ime izdavača Ljilja Kapor i glavni urednik SKZ Dragan Lakićević i ovo je druga knjiga buduće trilogije pošto je 2013. štampana prva koja obuhvata period od 1970. do 1990. i bila je naslovljena "Sentimentalni prtljag Mome Kapora". Sledeća bi trebalo da se pojavi iduće godine i obuhvatio bi intervjue od 2000. do 2010. godine.
Priređivači su odabrali 34 intervjua ali su na kraju knjige objavili i spisak onih koje je dao u tom periodu, ali nisu stali u knjigu koja inače ima 430 strana. Takodje, pored beleške priredjivača knjiga je upotpunjena imenima novinara koji su razgovarali sa Kaporom kao i listom štampanih medija sa datumima u kojima su štampani intervjui.
Prema rečima Ljilje Kapor, kada je u ex Jugoslaviji započeo raspad zemlje, praćen ratnim sukobima, najpopularniji jugoslovenski pisac, rodom iz Hercegovine, odrastao u Sarajevu, Beogradjanin po stalnom mestu boravka već decenijama, a autor zagrebačke izdavačke kuće "Znanje", morao je da se opredeli.
O tome kao i razlozima zašte se opredelio za srpsku stranu Kapor je spremno odgovarao svima s kojima je razgovarao ali je davao i tumačenje rata, svedočio o vremenu u kome živi.
Kako je ocenila piščeva udovica "tokom te decenije menjao se duštveni poredak, sa njime i pisac, a mudrost, duhovitost, iskustvo i odgovornost zrače iz Kaporovih odgovora koji čine prilog poznavanju vremena i lika pisca".
Pošto je prvi intervju u knjizi vodila Ljiljana Habjanović Đurović 1991. za nedeljnik "Duga" naša najpopularnija spisateljica je kazala da joj je Kapor bio idol u mladosti i da da ga smatra učiteljem "sentimentlanog vaspitanja" a ostaće joj omiljen do kraja zivota jer se i danas vraća Kaporovom knjigama.
Njoj je ostalo u sećanju da je razgovor sa Kaporom vodila direktno bez da mu je poslala pitanja unapred a odgovori su bili tako besprekorno izgovoreni kao da ih je čitao."Nastojim da budem pisac poput Kapora, koga čitaoci vole, i koji se celoga života držao osnovnih vrednosti" istakla je Habjanović-Đurović.
Kako je ocenio Lakićević, Kapor je zaista velik i značajan pisac kome su književni kritičari zamerali "što je pisac lakih priča", a prva priznanja su stigla tek na kraju njegovog života.
Lakićević je podsetio da je Kapor tada dobio mesto i u elitnom "Plavom kolu" SKZ što bi i njegovog oca ubedilo da ima sina uglednog književnika. "Dve godine nakon Kaporove smrti profesor teorije književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu Ivo Tartalja je u svojoj zbirci studija objavljenoj u "Plavom kolu" jedan tekst posvetio poetici Kapora" istakao je Lakićević.
O druženju i prijateljstvu sa Kaporom govorio je i autor poslednjeg intervjua štampanog u novoj knjizi, Mišo Vujović pisan za "Glas Crnogoraca".