Monaški gradić, Kareja je  svojevrsna prestonica Svetog Atona. Sama reč ‘kareja’ u prevodu znači ‘orah’, kojih ima mnogo u okolini grada. Nalazi se na samoj sredini poluostrva, na severoistočnim obroncima Svete Gore. Aton je takoreći monaška republika, ali pritom svaki manastir ima svoj tipik.

U Kareji se nalazi Protat, u kome se ostvaruje vrhovna samouprava i sud, a u gradu se takođe nalazi i upravitelj. Protat obrazuje ‘Sveštena zajednica’ (‘Kinotis’), a iz Sveštene zajednice izabrani Savet – ‘Epistasija’. Sveštenu opštinu sačinjavaju zastupnici manastira (Antiprosopi), po jedan iz svakog od dvadeset svetogorskih manastira. Epistasija, koja ima funkciju izvršne vlasti, formira se svake godine od po jednog predstavnika iz pet glavnih manastira. Najstariji od Epistasa je Protoepistas. Protoepistasima mogu biti monasi samo iz pet glavnih manastira: Velike lavre, Vatopeda, Ivirona, Hilandara i Dionisijata, i oni se smenjuju po redu.

U Kareji se nalaze konaci svih atonskih manastira, osim manastira Kutlumuša, koji je pokraj same Kareje. Takođe se nalaze pošta, telegraf, carina, lučna i policijska uprava, prodavnice i ambulanta. Karejska Saborna crkva Uspenja Presvete Bogorodice je najstarija na Svetoj Gori i prema predanju osnovao ju je 335. godine car Konstantin Veliki. Hram je stradao od požara, a obnovljen je u H veku za vreme vladavine cara Nikifora Foke. U XΙΙ veku hram su uništili katolici, a ponovo su ga obnovili bugarski carevi. Ovde su sačuvane freske iz XIV veka, a na gornjem delu oltara nalazi se svetinja Kareje, čudotvorna ikona Majke Božije Dostojno Jest, a čuva se takođe i čudotvorna ikona Hrista Spasitelja. Čudotvorna ikona Majke Božije Mlekopitateljnica nalazi se u keliji Svetog Save Srpskog zvanoj Tipikarnica. U Kareji živi oko sto monaha.

Isposnica Svetog Save

U središtu Kareje nedaleko od sveštene opštine i protatske crkve nalazi se isposnica Svetog Save nazivana još i posnica ili tipikarnica.
Jedna od najuglednijih kelija na Svetoj Gori, koju je podigao Sveti Sava Srpski 1199. godine, odmah posle podizanja Hilandara, posvećena je Svetom Savi Osvećenom Jerusalimskom.

U njoj se Sveti Sava Srpski posvetio strogom isposništvu prema propisima Karejskog tipika koji je sam na pisao, a čiji se original, kao najstariji dokument čuva i danas u hilandarskoj biblioteci – riznici.

Postoji nekoliko prepisa tog spisa ali je najstariji onaj urezan na mermernoj ploči iznad ulaznih vrata na zidu crkve karejske isposnice.
U isposnici Svetog Save sledeći primer najvećeg srpskog svetitelja žive monasi koji se dobrovonjno jave za tu službu. Oni ne treba da se zanimaju ničim drugim osim molitvom za ceo svet i da za dan i noć pročitaju ceo Psaltir (knjigu psalama Davidovih iz Starog zaveta), a u toku sedmice celokupno Četvorojevanđelje.

Posle povlačenja smernog starca Simeona, danas u isposnici Svetog Sava, sada u isposnici Svetog Save služi otac Nikodim.
Na ikonostasu crkve isposnice nalazi se čudotvorna ikona Bogorodice Mlekopitateljnice koju je po predanju doneo Sveti Sava iz manastira Svetog Save Osvećenog. Ona se nalazi sa desne strane carskih dveri na mestu koje je predviđeno za ikonu Gospoda Isusa Hrista što je jedinstven slučaj u celom pravoslavlju. Uz Mlekopitateljnicu Sveti Sava je iz manastira Svetog Save Osvećenog, iz Svete Zemlje doneo i čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice Trojeručicu kao i žezlo Patericu koja se dugo nalazila u istoimenoj keliji nedaleko od Kareje, a od Svetog Ilije (2. avgust 2004. godine) i ona se čuva u samoj isposnici.