Verovatno ste se zapitali, kako je grad Kragujevec dobio ime! Naziv Kragujevac izveden je od imena ptice kraguj. Kraguj pripada redu ptica grabljivica. To je krupna, snažna i muskulozna ptica koja na prstima ima jake, povijene i oštre kandže. Kljun joj je takođe vrlo jak, a naročito je snažan njegov gornji deo sa šiljastim vrhom i oštrim ivicama koje se preklapaju preko donjeg kljuna. Sve je ovo podešeno za hvatanje i kidanje plena. Čulo vida ovih ptica je neobično oštro, a i čulo sluha je vrlo osetljivo.
Kraguj, po veličini i snazi sličan orlu, ima raspon krila do 3 metra. Radije se hrani leševima uginulih životinja, zato ga drugačije nazivaju lešinar ili strvinar. Ima ga dve vrste: kraguj (Gyps Fulvus) je dosta česta ptica naših planina, a ređi je golovrati crni kraguj (Aegypyus monachus).
U Srbiji su u srednjem veku upotrebljavane za lov dresirane ptice, kao: jastreb, kraguj ili kragujac, a najvšpe soko. Reč kraguj potiče iz staroturskog jezika od reči kragu (kraguj). U lepeničkoj oblasti, gde se dodiruju ogranci Rudnika, Crnog vrha i Gledićkih planina, bilo je dosta šuma u kojima su živele ove ptice. One su hvatane i dresirane za lov. U ove krajeve je zbog lova dolazio Despot Stevan Lazarević. Godine 1427, vraćajući se iz lova, umro je na putu za Beograd. On je lovio pomoću kraguja. To beleži njegov biograf Konstantin Filozof:
„Podigavši se, iđaše ka Beogradu. Kad je bio na mestu zvanom Glavica (današnji Stojnik), obedovavši izađe da lovi, i dok je još lovio, uzeo je kragujca na ruku svoju. Ovog uzevši nije ga nosio kako treba, on, koji je do sada sve kako treba i na udivljenje izvodio i činio i nagibao se na svaku stranu da sa konja padne. Obuhvativši ga sa obadve strane vođahu ga do stana. I kad je bio u šatoru, on ležaše, a to beše svima dirljiv prizor, ispustivši samo jedan glas: ,Po Đurđa, po Đurđa , govoreći“
Pre nego što je stvoreno naselje Kragujevac, mesto na kome se razvio moralo je biti poznato po nazivu izvedenom od imena ptice kraguj. Bilo da su se ovde kraguji skupljali u većem broju — jer im je mesto bilo povoljno za ishranu, bilo da su ovde hvatani za dresiranje, mesto na kome ih je bilo u velikom broju nazvano je Kragujevo ili Kragujevac (od kraguj, kra- gujac), a iz toga je stvoren naziv za naselje.
Turski nazivi: Karagovindža i Karađofdža, koji se može čitati i kao Karagufdža, a kojim je Kragujevac obeležen u turskim izvorima, nisu ništa drugo do prevodi na turski jezik naziva Kragujevac. U nazivu Karagovindža glavni deo reči je karago (karagu — kraguj), a u nazivu Karagufdža glavni deo reči je takođe karagu (kraguj).
Može se uzeti da naziv Kragujevac potiče od muškog imena Kraguj, opet izvedenog od imena ptice kraguj. Među imenima raseljenih lica iz Kragujevca, koja se pominju u tapu-defteru, ne nalazi se ovo ime — bilo je, verovatno, retko, — ali je to ime postojalo kao muško ime. Mesto na kome se podigao Kragujevac bilo je, može biti, poznato po nekom objektu koji je pripadao nekom licu po imenu Kraguj: njivi, lugu, prelazu preko Lepenice — te je od prisvojnog prideva Kragujev postao naziv Kragujevac.
