Već smo pisali o tpme da je nakon dva Balkanska rata 1912. i 1913. godine,Srbija bila iscrpljena,sa desetinama hiljada poginulih, osakaćenih ili umrlih od kolere, dezinterije ili tifusa i ekonomski potpuno razrušena.Retko koja kuća je bila bez crnog barjaka na njoj,pa je državi bio potreban predah od ratova.Međutim,to se savršeno uklapalo u planove Austro-Ugarske,koja je tražila povod za napad na Srbiju.Sama Austro-Ugarska monarhija je bila suočena sa sa sve većim buntom slovenskih naroda u svojim granicama koji su zahtevali slobodu.Tražio se dakle samo povod da se uništi Srbija,koja je bila svetionik slobode za slovenske narode.
Sam atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, 28. juna 1914. godine,se pokazao kao odličan povod da se uništo Srbija.Srbija je učinila sve što je mogla da spreči novi rat,koji joj nikako nije odgovarao,međutim,ultimatum koji je dobila nije nikako mogla da prihvati.Što se samog ultimatuma tiče,britanski ministar spoljnih poslova ser Edvard Grej rekao je da je „to najstrašniji dokument koji je ikada sačinila diplomatija".Beč je 28. jula 1914. objavio zvanično rat Srbiji i samim tim su i započele ratne operacije.
Kraljevina Srbija ukupno je mobilisala oko 450.000 ljudi i 500 topova,a znajući da je u Balkanskim ratovima mobilisano oko 400.000 ljudi,ovom prilikom je mobilisano sve što je moglo da brani Otadžbinu.
Cerska bika, foto:profimedia
U zoru 12. avgusta 1914. godine jedinice Pete armije austrougarske vojske prešle su Drinu kod Loznice, a jedinice njene Druge armije Savu kod Sremske Mitrovice i Šapca.Ovaj rat su smatrali „brzim i pobedničkim ratom protiv Srbije, vojničku šetnju do Niša"U krajevima koje je zauzeo sejana je pustoš,silovane žene i ubijani starci i deca,sve po naredbi komandanta Devetog austrougarskog korpusa,u kojoj se kaže sledeće: „Prema srpskom narodu svaka humanost je izlišna i štetna! Ko u ovom trenutku bude i najmanje milostiv biće najstrožije kažnjen!".
Prvi udar su na sebe primile jedinice Treće srpske armije koje su bile na prostoru od Šapca do Gučeva,ali i pored junačke odbrane povlačenje je bilo neminovno.Vrhovna komanda je razmatrala postojeću situaciju na frontu,pa je Prva armija postavljena na levu obalu Kolubare, na prostor Ub-Valjevo,a izdato je naređenje da se Šabac povrati po svaku cenu.Takođe,ujutro 15. avgusta, srpska Vrhovna komanda je izdala sledeće naredbe:
– da Treća armija mora da zatvori pravac ka Valjevu u dolini Jadra,
– da Druga armija izvrši marš-manevar od Koceljeve ka selu Tekeriš na Ceru i da svom snagom udari na levi bok neprijatelja koji napada Treću armiju u dolini Jadra.Tako je počela bitka na Ceru.
Postupajući po naredbi koju je dobio,general Stepa Stepanović je momentalno obrazovao Cersku udarnu grupu,koja je bila sastavljena od Moravske divizije i Kombinovane divizije prvog poziva,dok su Konjička i Šumadijska divizija upućene su da napadaju neprijatelja u Šapcu.Cer je kao strateški važno mesto uključivao i ratne planove Austro Ugarske,pa je tamo poslata 21.austrougarska divizija,a delovi Kombinovane divizije Druge armije su, preko sela Veliki Bošnjak, nastupali preko Save i Tamnave grebenom Cera ka selu Tekeriš.Cilj je bio da se ovlada vrhom Cera zvanim Kosanin grad.U noći između 15. i 16. avgusta 1914. godine, po velikom nevremenu i pljusku, došlo je do iznenadnog susreta kod sela Tekeriš između 2. Prekobrojnog puka Kombinovane divizije i dela 21. austrougarske divizije.Razvila se žestoka borba,austrougarska divizija je razbijena ,a neki njeni delovi su pobegli u Bosnu.Međutim,ovo je bio samo uvod u bitku koja je tek predstojila.
Dana 16.avgusta 2014.rasplamsala se velika bitka na samom Ceru i od ranog jutra su počeli žestoki napadi na srpske položaje.Međutim,iako je 21.austrougarska divizija pregrupisana i kao najvažnija jedinica opet vraćena u bitku,nju je potpuno razbila srpska Konjička divizija i bukvalno je potpuno uništila.Videvši da već na prvom koraku trpi neverovatne gubitke od malene srpske vojske,komandant austrougarske Pete armije, general Liberijus fon Frank je ubacivao rezervne snage,pokušavajući da preokrene situaciju na terenu u svoju korist.17. avgusta rano ujutru u vatru je ubačena austrougarska Deveta divizija,ali je nakon teških borbi koje su trajale ceo dan i ona bila primorana na povlačenje.18.avgusta u borbu je ubačen i austrougarski Četvrti korpus,koji je iz Srema poslat na Cer i zadatak im je bio da onesposobe Šumadijsku diviziju,koja se nalazila na Mišaru.Udar je bio žestok i Šumadijska divizija je morala da se povuče sa položaja,pa se samim tim zakomplikovala i situacija na samom frontu.Hitno je u pomoć Šumadijskoj diviziji poslata Timočka divizija prvog poziva iz sastava Prve armije da bi ojačala Cersku udarnu grupu,a samim tim je situacija na terenu konsolidovana,potpuno je razbijena austrougarska Deveta divizija čiji su se vojnici u panici povlačili preko Drine i mnogi su se u njoj podavili pod snažnim naletima srpske vojske.
Da uspeh srpske vojske bude potpun,pobrinula se Šumadijska divizija,koja je iznenada je napala neprijatelja pred Šapcem,nateravši austrougarsku vojsku da u panici beži u sam grad,gledajući u strahu kako da pobegnu preko Save.Srpska vojska ih je napadala u stopu i bila svedoci kako "čuveni" vojnici Austro Ugarske Monarhije za sobom u panici ostavljaju bolesne,ranjene,kako bacaju,uniforme,opremu i oružje i beže u panici.
Austrougarske trupe su se sa Cera su se 20. avgusta vratile preko Drine u Bosnu, a od 21. do 24. avgusta vođene su završne borbe na mostobranu kod Šapca. Tada je konačno oslobođen Šabac,a samim tim je završena i bitka na Ceru.U svim mestima u kojima su boravili austrougarski vojnici nađeni su užasavajući tragovi zločina.
Srpski general Pavle Jurišić Šturm je izjavio:
„Austrijska vojska je počinila strašna zverstva na našoj teritoriji. Grupa od 19 (muškaraca, žena i dece) su pronađeni pored gostionice Krivajica. Svezani su zajedno i zatim užasno izmasakrirani. Takva grupa ljudi je nađena i kod Zavlake. Male grupe ubijenih i unakaženih ljudi, uglavnom žene i dece, su nađeni širom sela. Jednoj ženi je oderana koža, a drugoj su odsečene grudi... Još jedna grupa od 12 žena i dece su pronađeni svezani zajedno i izmasakrirani. Seljaci kažu da se takve stvari mogu videti svuda"
Slom austrougarske vojske na Ceru najbolje je opisao austrougarski vojnik Devete divizije Egon Ervin Kiš,koji je napisao sledeće:
„Armija je potučena i nalazi se u bezglavom, divljem i haotičnom bekstvu. Noć smo proveli na hrpi stvari sanitetske ustanove, cvokoćući... kada je na horizontu zarudila zora, prvo što smo videli bile su gomile vojnika naše 14. čete i našeg četvrtog mitraljeskog odeljenja koji su sumanuto trčali još od Todorovog rta... Počelo je opšte bežanje koje je i nas povuklo. Jedna potučena armija, ne – jedna razularena rulja jurila je u bezumnom strahu prema granici. Neprekidno se opšta depresija ispoljava u obliku pogrda i sumnjičenja upućenih na račun vođa. Naši generali su svi do jednoga nesposobni stari magarci – ko ima protekcije poverava im se sudbina stotina hiljada ljudi – sjajni su momci ti Srbi, znaju kako treba da se bore i brane svoju zemlju..."
Po načinu vođenja i ishodu, Cerska bitka predstavlja remek-delo ratne veštine, a kao izuzetan primer prelaska iz strategijske odbrane u kontranapad, ona se i danas proučava na najpoznatijim vojnim akademijama.
Spomen-kosturnica u Tekerišu otkrivena je 28. juna 1928. godine u centru sela i tom događaju prisustvovao je i prestolonaslednik kralj Aleksandar Karađorđević. U njoj je, kako je zapisano, sahranjeno oko 3.500 srpskih vojnika kao i izginuli Česi, pripadnici 28. praškog puka, koji su krenuli prema srpskim položajima da se predaju, ali su ih Austrijanci, u čijem sastavu su bili, desetkovali. Na vrhu spomenika je orao raširenih krila, koji u kljunu drži lovorov venac.
Na spomeniku u Tekerišu stoje reči: VAŠA DELA SU BESMRTNA!
Autor: Duško Mijatović
