Pisali smo već o svim većim bitkama na teritoriji Srbije,a sada ćemo da iz potpunog zaborava izvučemo bitku na planini Gučevo,poznatiju kao bitku na Drini.U pričama o Prvom svetskom ratu pominju su Cer i Kolubara, dok je Bitku na Drini pokrila senka zaborava i niko je ne pominje,niti se ona izučava.

Bitka na Drini se odigrala od 06.septembra do 11.novembra 1914.godine,odvijala se na jako širokom frontu,od Zemuna do Foče,ali je imala jedinstvenu komandu i spada u najkrvaviju bitku koju je srpska vojska vodila u prvom svetskom ratu.

Sve nada Austro Ugarske da će brzo da pokori Srbiju i prošeta se do Niša za par dana,izjalovile su se velikim porazom u Cerskoj bici i general Poćorek je spremao ofanzivu kojom bi najzad pokorio Srbiju.Glavnim snagama je planirao da udari na srednju i donju Drinu,a rezervne snage je skoncentrisao oko Save,da u datom trenutku izvrše udar.Za ofanzifu na srpsku vojsku su bile spremne 5. i 6.armija,8.brdska brigada,šuckori koji su bili skoncentrisani oko Višegrada i delovi 2. armije.

Međutim,srpska vrhovna komanda je upravo i očekivala udare na ovim mestima,zaposela je Drinu i Savu,čekala dotur opreme od saveznika i spremna čekala neprijateljsku ofanzivu.Iako je sve bilo propremljeno da ofanziva krene 06.septembra,zbog zakasnelih priprema i popune, ofanziva je počela 8. septembra,kada je austrougarska 5.armija pokušala da pređe Savu kod kod ušća Drine u Savu i sela Međaši,ali je naišla na snažan otpor Moravske divizije i sa gubicima koji su brojali blizu 5000 ljudimpovukla se potpuno razbijena.Međutim,iako 5.armija nije uspela da probije liniju odbrane,to je učinila austrougarska 6.armija koja je i pored junačke odbrane srpske vojske,uspela da se prebaci preko Drine 8.septembra i zauzela položaje kod Malog Zvornika i Ljubovije.Sutradan je 6.armija nastavila prodiranje ka Gučevu i došla je na greben Boranja – Jagodnja - Sokolska planina,sa ciljem da ovlada Gučevom.
Kako bi se sprečilo dalje prodiranje 6.armije,Vrhovna komanda srpske vojske je naredila da se u susret neprijatelju pošalje Dunavska divizija prvog poziva,kao i Kombinovana divizija,a da se Timočka II prikupi na Vidojevici i proširi front do ušća Jadra, a Timočku I diviziju uputi ka reonu sela Dublja.

12.septembra 6.armija je pokušala da ponovo zauzme Gučevo,ali bez
uspeha,ali je uspela da ovlada grebenom Boranje.Nakon nekoliko dana borbi sa promenljivom srećom,6.austrougarska armija je ovladala grebenom Gučeva,Boranje, Jagodnje i Sokolske planine,te je nastavila probijanje s juga ka dolini Jadra,a zbog opasnosti za desno krilo 3. armije sa pravca Loznice, Vrhovna komanda naredila je 1. armiji da sa Dunavskom I i II i Ljubovijskim odredom napadne sutradan od Rožnja preko Sokolske planine u bok i pozadinu neprijateljevih snaga, a 2. armiji da uputi Šumadijsku I ka Tekerišu.

Među borcima bila je kao bolničarka tada već poznata slikarka Nadežda Petrović. Njeno pismo od 12. septembra 1914. (25. septembra po novom kalendaru) pravi je svedok ratne situacije koja je tada vlada na Mačkovom kamenu.

".... Mi smo ovde imali za prvih šest dana nadčovečanske marševe iz Srema čak na Jagodnju planinu (severozapadno od Krupnja), a ovde četiri dana takav nadolazak ranjenika (oko 4000) da mi se krv u mozgu poče usiravati. Borbe su bile užasne i očakne i s naše strane, a očajni otpor Austrijanaca dovodio je naše do besnila. Pa posle šest dana uspeha i napredovanja preko Rožnja, Milutinovog groba, Miletina brda, gazeći preko jaruga i uvala i strmina preplavljenih ranjenih naših i ausrijskih Srba i Slovena, zaustavismo se na Jagodnji, na koti 915. Brankovac, preko Mačkovog kamena.

Borbe vođene na tom položaju bili su više no ogorčene i očajne, borbe za istrebljenje. Svi komandanti četa, komandanti bataljona, vodnici, 5 komandanata pukova, 5 potpukovnika iz IX, IV prekobrojnog, IV prvog i drugog poziva i 64 oficira iz XVIII puka puka izginulo je i smrtno ranjeno, a vojnika upravo je ostalo polovina od svojih pukova. Ima četa koje su ostale od 450 ljudi na 120. Ranjenika, kao što rekoh, imali smo na 4000 i ja mišljah poludeću od jada i čuda. Imala sam krizu nervnu tako da kada su nam bili doneli 20 oficirateško ranjenih i ja ih smestila u velikom šatoru, bejah skamenjena. A kada otpočeh da ih pojim čajem, njihov jauk razdrobi mi srce pa padoh kraj jednog od njih na kolena sa čašom čaja u čežnji da ga pojim, nemogući da se savladam, otpočela sam očajno plakati, tako da su me siromasi oni sami tešili, a jedan od njih milujući mi rukom po rukavu, sam se gušio u suzama govoreći: „Hrabro gospođice Nadežda, daće Bog, istrajaćemo, pobediđemo, osvetiće nas oni koji tamo ostadoše". Kroz suze jauknuh: Gospode, zar ne vidite, izginusmo svi. Bože, što kazni ovako našu naciju. Trenuci su bili doista strašni...."

Posle teških borbi 16. korpus povukao se sa Šanca na Mačkov kamen i povio desno krilo na Javornik, a 15. korpus na greben Gučeva i Boranje. Oba korpusa su pristupila utvrđivanju.Za svo to vreme,2. i 3. armija su zaustavila neprijateljsku 5.armiju u pokušaju da napreduje.Nakon teških borbi i pogrešnog izveštaja srpskih izviđaća,koji su javljali da se austrougarska 6.armija nalazi u rasulu i da beže,izdata je od strane Vrhovne komande naredba da se krene u poteru za neprijateljem,ali se radilo o pogrešnom mišljenju izviđaća.Umesto potere,došlo je do vrlo teških i ogorčenih borbi na planinskom grebenu, које su produžene do 24. septembra.Cilj srpske vojske je bio da ovlada Mačkovim kamenom,koji je samo 21. septembra prelazio četiri puta iz ruke u ruku.Dan kasnije,22.septembra su Austrijanci ovladali Mačkovim Kamenom i zatekli 2000 mrtvih,a od toga 1200 austrougarskih vojnika.

25.septembra je srpska armija prešla u odbranu,ukopala se, čime je bila završena srpska protivofanziva.

Po naredbi generala Poćoreka neprijatelj je od 23. do 25. septembra ulagao krajnje napore da probije liniju odbrane,ali nikakvog većeg uspeha nije imao.Srpska vojska je bila dobro ukopana i odlično branila položaj koji je zauzela.I pored velikih gubitaka koje su imali,neprijateljski vojnici su sve do 4. oktobra, bez obzira na gubitke,pokušali da omoguće nastupanje 5. armije da probije liniju odbrane i uđe u unutrašnjost Srbije,ali u tome nije Poćorek nije imao nikakvog uspeha,imao je samo gubitke u ljudstvu i nezadovoljstvo vojske.Videvši nezadovoljstvo,prestalo se sa jurišima u naređeno je i austrijskoj vojsci da pređe u odbranu,pa su srpska i austrijska vojska ukopana u rovove bila na položaju na liniji: Ljubovija - Sokolska planina – Jagodnja – Boranja – Gučevo - donji tok Drine do ušća u Savu – Sava – Parašnica - selo Ravnje - selo Zasavica - selo Noćaj - selo Uzveće - selo Pričinović - Tolića polje, gde su se obe strane zadržale sve do 24. oktobra.I pored velikih obostranih žrtava,ova bitka je najpoznatije po tome što se u srpskoj vojsci prvi put primenjuje rovovski rat, približavanje austrougarskim rovovima da bi se izbegla jaka artiljerijska vatra, napuštanje prednjih rovova,organizacija zaklona na zadnjem nagibu,unošenje panike u protivničke rovove...

Austrougarski plan za nastavak ofanzive predviđao je ponovni pokušaj da se kombinacijom pritiska s fronta izvrši opkoljavanje srpski snaga i njihovo uništenje u dolini Jadra i Mačvi. Operacije je počela 5. armija u Mačvi da bi do 6. novembra stvorila povoljne uslove za ofanzivu 6. armije sa planinskog grebena Gučevo - Boranja - Sokolska planina,a zatišje na Drini su obe strane iskoristile za popunu snaga.Austrougari su spremali ofanzivu u Bosni,nadajući se da srpska vojska neće moći i neće imati ljudstva da brani tako širok front.Za tu priliku,general Poćorek je spremio 13. brdsku brigadu,koja je prebačena u Vlasenicu, u Kladnju je formiran odred Karpellus,koji se sastojao od 5 bataljona ,2 baterije i 27. landšturmskim pukom, odred Hauser,koji je prebačen u Olovo,te 3.brigada koja se nalazila na Kalinoviku i pod komandom generala Andrijana, 5. oktobra su sve ove snage prešle u napad na srpske položaje.Međutim,Otadžbinu su na frontu Vratar – Babljak - Vigova gora branili Limski odred,Užička brigada,Šumadijska divizija i Sandžačka vojska,te je prolaz kroz njihove redove bio nemoguć.Videvši gubitke i izuzetno snažan otpor,ofanziva je obustavljena.Međutim,srpska vojska je imala velikih problema sa nedostatkom municije i tehnike,a dešavalo se da u pojedinim rovovima bude od 20 do 200 granata.Sva druga oprema je takođe nedostajala pa je vojska morala razmišljati o povlačenju na rezervne položaje,prema Kolubari.

U periodu od 18. do 23. oktobra polako je uz veće ili manje borbe počelo prebacivanje srpske vojske i počela je ofanziva neprijatelja.Ofanzivu je počela 5. armija,a 24. oktobra da bi do 6. novembra je austrougarska 6. armija počela planiranu ofanzivu.Povlačenjem na rezervne položaje 12. novembra, završena je bitka na Drini posle koje je počela Kolubarska bitka.
Iako se posle višemesečnih borbi srpska vojska morala povući na rezervni položaj,junačkim otporom je umanjila je u velikoj meri ofanzivnu moć austrougarske vojske,što je u dobroj meri olakšalo pobedu u Kolubarskoj bici.

Austrougarska vojska je izgubila 50% od svog početnog stanja u periodu od 8. septembra do 23. oktobra,dok se podaci za srpsku vojsku mere od 18-20.000 poginulih.
Bitka na Gučevu ili bitka na Drini je i prva rovovska bitka u celom svetu i ovom prilikom smo pokušali da je izvučemo iz zaborava.

Autor: Duško Mijatović