Svadbeni običaji mladenovačkog kraja proučavani su na osnovu terenskih istraživanja, porodičnih fotografija i muzejskih predmeta. Najbrojnije predmete na izložbi predstavljaju fotografije sa zabeleženim najsvečanijim životnim trenucima. Na izbledelim i požutelim fotografijama, koje se čuvaju kao drage uspomene u porodičnim albumima, smeše se srećni mladenci i podsećaju nas na prohujala vremena, nekadašnje običaje i modu koja se tokom vremena menjala.
Do šezdesetih godina XX veka, tradicionalna svadba u mladenovačkom kraju bila je čvrsto struktuirana i ispunjena strogo ustaljenim ritualnim radnjama, koje su izvođene s ciljem obezbeđenja srećnog života mladenaca. U drugoj polovini XX veka postepeno nastaju duboke socijalne i ekonomske promene u društvu, koje su uslovile i promene u svadbenoj običajnoj praksi. Svadbeni običaji obuhvataju tri faze:
Presvadbeni običaji: momkovanje – devovanje, uloga provodadžije, priprema devojačke spreme, prosidba, uređaj (odlazak u mladoženjin dom), proševina, veridba, pozivanje svatova, prevoz mladine opreme;
Svadba: pripreme u mladoženjinom i mladinom domu, okupljanje svatova i odlazak svatova po mladu, izvođenje mlade, venčanje u crkvi i opštinskoj sali, odlazak u mladoženjinu kuću, običaji ispred kuće (sito, nakonče, služenje mladenaca, obilazak oko ognjišta), običaj darivanja boščalucima i darivanje mladenaca, lomljenje pogača, završni obred (šareno kolo, svođenje mladenaca), ispraćaj kuma i starojka;
Običaji posle svadbe: prvo ritualno umivanje svadbenih časnika, odlazak u pozivanje zvanica, dolazak pođana, povratak (kraći boravak mlade u roditeljskom domu) i proslavu praznika „Mladenci".
