Za ovu priliku poštovani čitaoci,izabrao sam da vam pišem o majoru Kosti Todoroviću,takođe jednom od zaboravljenih srpskih junaka,ponosu srpskih četnika.
Kosta Todorović je rođen 1883. u Užicu u izuzetno siromašnoj porodici.Kako je kao mali ostao bez roditelja,rodbina preuzima brigu o njemu,a uvidevši da je reč o izuzetno pametnom dečaku,daju ga da se dalje školuje,pa Kosta gimnaziju izučava u Beogradu,Valjevu i Užicu.
Po završetku Gimnazije,Kosta pokušava da upiše Vojnu školu,ali je kao premlad odbijen,a kako je bio siromašan,morao je da od nečega živi,te počinje da radi kod Dr Milorada Gođevca kao poslužitelj.Naravno,moram ovom prilikom da napomenem,da je Dr Gođevac bio jedan od glavnih osnivača četničkog pokreta,tj.tajne Srpske revolucionarne organizacije,iz koje je nastala Srpska akcija,a kasnije četnički pokret u Staroj Srbiji.
Kao dečak dakle,Kosta je imao prilike da upozna čelnike i osnivače četničkog udruženja, a pored Dr Gođevca to su bili Luka Ćelović i Vasa Jovanović,koji su organizovali sastanke,sakupljali novac i oružje koje je bilo namenjeno borbi srpskih četnika u cilju zaštite srpskog stanovništva.
Nadahnut pričama i radom ovih ljudi,Kosta je rešio da svoj život posveti borbi za oslobođenje.
Iako je četnička organizacija bila na udaru vlasti u Srbiji,a njeni pripadnici,kao i njihove porodice proganjani i sa podozrenjem i strahom se gledalo na parolu četnika koja glasi: "Sloboda svim Srbima u okupiranim srpskim zemljama ili smrt i samoj Srbiji-Sloboda ili smrt!"Kosta se nije uplašio i još više je učvrstio svoje veze sa četnicima.Upisuje Vojnu akademiju i završava je 1901.godine,a po završetku je služio u Užicu i Požegi.Kao kapetan po činu,Kosta 1910. godine biva postavljen za komandanta pograničnih trupa na Drini.Kako je Austrougarska okupirala Bosnu i Hercegovinu,kapetan Todorović vrlo brzo shvata opasnost po Srbe i stupa u vezu sa Srbima preko Drine i u najstrožijoj tajnosti održava sa njima sastanke.Stupa u vezu sa Bogdanom Žerajićem i Gavrilom Principom i savetuje ih šta i kako da rade.Zbog svega toga,a nakon atentata u Sarajevu,bio je primoran da se neko vreme prikrije i primiri,zato što je bio optužen da je saučesnik atentatora.Međutim,to nije dugo trajalo.Kapetan Todorović čuvši da se vrši teror nad Srbima u Bosni i Hercegovini,odmah odlazi za Užice,gde preuzima komandu nad Zlatiborskim odredom ,koji je brojao 750 boraca,a zadatak im je bio da prelaze Drinu i napadaju i eliminišu jedinice koje vrše zločine nad srpskim narodom,da vrše četnike gerilske akcije i druge zadatke koje dobiju,što je ovaj odred sa velikim uspehom radio.Izvršio je u leto 1914.nekoliko velikih akcija ,napadajući na muslimanske šuckore i na stanice žandarmerije.Jedinica sa 150 četnika koje je predvodio tada već major Kosta Todorović,avgusta 1914.prelazi Drinu i upućuje se ka Srebrenici,te posle teških borbi osvaja Srebrenicu i Bratunac.Znao je major Kosta da nema snage da brani grad,ali je cilj bio da omogući da se srpska nejač i žene prebace za Srbiju.Iz tog razloga povlači se sa četnicima iznad Srebrenice,na početni položaj,ali tu dobija naredbu da po svaku cenu zauzme grad.
Po velikoj magli i kiši 27.09.2014. četnici predvođeni majorom Todorovićem dolaze nadomak Srebrenice.Zbog izuzetno loših vremenskih uslova hrabri četnici ne vide zasedu i upadaju u nju na najgorem mestu,na brisanom prostoru.Nekoliko desetina srpskih četnika je pokošeno mitraljezima za svega nekoliko minuta,a major Todorović je ranjen u obe noge.Sa svojim pratiocem Jovanom Živanovićem koji je takođe ranjen,sakriva se u stog sena,naređujući mu da ga ubije,ali Jovan to nije poslušao.Ubrzo bivaju otkriveni i odvedeni u Srebrenicu.U samom centru grada je napravljena lomača na koju je doveden major Todorović.Dok se plamen dizao ka srpskom junaku iz njegovog grla je odjekivala himna Srbije i poklič : "Živela velika Srbija!",a nakon toga je zavladala tišina.
Tačno na desetogodišnjicu smrti preživeli četnici su podigli spomenik svom komandantu,ali su ga ustaše srušile 1941.godine.No,2000. godine je ispred komande užičkog korpusa,postavljena spomen bista hrabrom majoru Kosti Todoroviću.
Neka mu je večno slava i večno mu hvala!
Autor: Duško Mijatović