Uvek u treću nedelju pred Božić praznik padaju - DETINjCI. Detinjci su prvi u nizu usko porodičnih praznika vezanih za običajnu tradiciju u srpskom narodu čije korene pronalazimo u prethrišćanskoj religiji i mogobožačkoj slovenskoj mitologiji. U sledeću nedelju po Detinjcima su MATERICE , a nedelju dana kasnije, ali uvek u poslednju nedelju pred Božić su - OCI.
Svi ovi praznici spadaju u takozvane zaklopite praznike u kojima se povezuju rituali zaklapanja i zavezivanja, a sve zbog verovanja da đavoli.demoni i ostale nečiste sile ne ulaze u kuće koje imaju zaklope, niti u posude koje su poklopljene ili tamo gde su sve stvari vezane za svoje mesto. Zato bi se ova igra dece i roditelja mogla protumačiti kao pokazivanje đavolu da je u toj kući sve na svom mestu i da nema razloga za njegova dolaženja i iskušavanja u narednoj godini.
Iz tih razloga glavni ritual običaja je - vezivanje. Za Detinjce roditelji simbolično koncem ili kanapom vezuju decu i oslobađaju ih tek onda, kad se ona odvežu odnosno kada se nekim sitnijim poklonom roditeljima otkupe. Ti pokloni mogu biti neka bombona, šaka oraha, jabuka ili neki crtež koji su sama deca napravila. Sve ovo se navodi uz razne igrarije i male zamke čiji je cilj da izazovu smeh i ciku kod dece koja će opomenuti raznorazne babaroge da u kuću gde je sve veselo i nasmejano nemaju šta da traže.
Ovo je vreme i božićneg posta. U ono predratno i poratno vreme među gradskom dečurlijom Detinjci su bili doba jedene danas već zaboravljene igre sa jabukama. Nije bilo video-uređaja ni televizije, a dani su bili dugi kao i danas. Od zabave su bili samo: praznici, babe i radio. U satima posle večere, a pre spavanja - da bi odrasli na miru i tajno mogli slušati Glas Amerike, babe bi iz špaiza ili podruma donosile jabuke i za kuhinjskim stolom počele ritual ljuštenja. Jabuka je onda bilo raznih vrsta: kolačarke, budimke, kožarke, streknje, ilinjače, kadumanke, senabije, lepocvetke, lozike, prutače, kalemke, šećeralme, voskresnice, batulenke, šumatovke, prutulje, šarenike, sarajke, đulabije, crvenike, zelenike, bedrike, sunlije, lazarke, zimnjače, kablarke, slovenske srčike, kanadske renate, engleska zlatna pramenka i kao kruna svih jabuka, zvana car Aleksandar .
Babe su neku od pomenutih vrsta ljuštile polako i na način da se celokupna kora u jednom potezu skine.Tada bi neko od dece prilazio stolu, uzimalo koru i onda preko desnog ramena bacalo na pod. Sva bi deca tada potrčala da vide u koje se slovo kora pretvorila. Normalno, svako bi video početno slovo koje je želeo, a to bi uvek bilo ono od imena duboko skrivene i najtajnije ljubavi. Tih godina slovo S bilo je najpopularnije verovatno zbog mnogih SONjA, SVETLANA, SLAVICA, SNEŽANA. Nekada bi se u jabukovoj kori video i broj, a to bi značilo,vračala su deca ocenu iz nekog strašnog predmeta, od kojih je matematika bila najstrašnija. Kada bi svako pronašao ono što mu je odgovaralo igra bi bila završena. Kore od jabuka bi završile na toploj plotni šireći miris nežnosti i zadovoljstva, a babe bi uzimale rende, strugale preostale jabuke spremajući za sutradan lenju pitu, koja se pravila ovako:
Umutiti jedno paklo margarina sa 16 kašika šećera, ravno napunjenih, dve kafene šoljice ulja, i tri žumanceta. Sve dobro izmešati. Belanca posebno umućena dele se na dva dela. Polovina se stavlja u testo, a polovina u nastrugane jabuke. Ovoj masi se doda 15 kašika mleka i pola kilograma belog brašna i pola kesice praška za pecivo. Dobijeno testo se podeli u dva dela i svaki se filuje špinovanim jabukama. Peći na srednjoj vatri. Kada je gotovo,još toplu pitu posuti šećerom u prahu,a kada se ohladi seći na kocke i služiti.
Piše: Dragomir Antonić