Proslavi Božića prethodi veliki božićni post u trajanju od 40 dana. Pre njega treba pomenuti i božićne poklade (27. novembar), koje prate običaji radi zaštite od zlih duhova.

Priređuju se povorke maskiranih igrača, koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode se različite radnje mađijsko-zabavnog karaktera, protiv nemani za koje se veruje da imaju posebnu moć u noći između poklada i prvog dana posta. Pod postom se podrazumeva uzdržavanje od izvesne hrane (mrsne) i alkoholnog pića na izvesno vreme – telesni post. Takođe, post podrazumeva i uzdržavanje od rđavih misli, želja i dela – duhovni post.

Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri („olalija“). U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja ovih vatri i igranja oko njih. Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.